Ruanda 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Predsednik SAD doneo je uredbu kojom je zapretio sankcijama političkim liderima Zapadnog Balkana u duhu Magnicki zakona iz 2012. koji je donet nakon drastičnih primera kršenja ljudskih prava i političkih progona u Rusiji.

EU usvojila je 7. decembra 2020. uredbu koja se odnosi na teške povrede ljudskih prava ciljajući pojedince i tela odgovorne, neposredno ili posredno, za ozbiljna kršenja ljudskih prava širom sveta.

Sankcije uključuju zabranu putovanja, zamrzavanje finansijskih sredstava i ekonomskih resursa, i ukidanje mogućnosti pristupanja fondovima EU.

Restriktivne mere primenjuju se, međutim, samo na drastične slučajeve, na genocid, vladinu torturu i zločine protiv čovečnosti.

Uredba američkog predsednika potvrda je neuspeha država i lidera Zapadnog Balkana da sprovedu političke i ekonomske reforme, da ekonomiju, sudska i regulatorna tela, medije i kulturu oslobode političkih pritisaka izvršne vlasti.

Zapadni Balkan postao je nov pojam istočnjačke samovolje, primitivizma i prostote, organizovanog kriminala i korupcije, agresivne liderske retorike i neodgovornosti u odnosu na postavljene razvojne zadatke i procedure.

Američka predsednička uredba, kojoj EU odbija da se pridruži mada je usvojila opšti pravni okvir, potvrda je neuspeha EU pred izazovom nastavka proširenja.

U toku poslednje dve decenije ispostavilo se da je integracija složen, obostrani proces.

Zapadni Balkan ostaje provalija u evropskom šengenskom prostoru čija je namena da omogući slobodno kretanje i bezbednost od trgovine ličnim podacima i nelegitimnim uticajima, od organizovanih kriminalnih grupa, terorizma, nekontrolisane imigracije.

Istovremeno, u smislu sistema vrednosti i funkcija, Zapadni Balkan je postao maligno tkivo u samom šengenskom prostoru i u granicama EU.

Sve je više država članica EU koje su odmetnute od zajedničkog zakonskog i vrednosnog poretka zasnovanog na liberalnom dogovoru.

Populizam i senilna spoljna i bezbednosna politika EU prepuštaju svet isključivo američkom liderstvu.

Ali mi više nismo u 1944. kad je uspeh toga liderstva bio uslovljen samo kilometražom koju će po Evropi prevaliti američki tenkovi, pre sovjetskih.

Predsednik Srbije odbio je da prihvati presudu za genocid Ratku Mladiću ne iz potrebe da se dodvorava biračkom telu, kako se natuknulo, on je verovatno uveren da su ispravne odluke koje su donosile sve zločinačke vlade u kojima je on bio opozicioni ili ministarski pripravnik u poslednjoj deceniji 20. veka.

Srbija radi na okupljanju „srpskog sveta“ odbijajući da postane deo „evropskog sveta“, „srpski svet“ je toplo mesto neometane diktature i korupcije.

Zlokobnoj nameri doprinose svi koji opominju da je i EU krenula sličnim putanjama, bez upozorenja, da su one duboko pogrešne.

U Srebrenici je počinjen genocid jer je bio namera a ne incident, a poricanje suvišno budući suprotno sopstvenom intimnom uverenju, i ne podrazumeva sankcije.

Zapadni Balkan nekad je bio Jugoslavija, Jugoslavija prva ikad evropska unija.

Danas smo evropska Ruanda dok naši lideri, sve češće i evropski, služe Rusiji i Kini umesto jugoslovenskoj i evropskoj ideji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari