Rubikova kocka

Nije dovoljno ukazati da među običnim ljudima nema suštinskih razlika i sporova. Ti obični ljudi ipak biraju svoje političke predstavnike. Ovi odgovaraju porukama u kojima podilaze najnižim političkim osećanjima. Ta sprega, ukoliko se smatra problematičnom, upravo istim „običnim“ ljudima osporava sposobnost racionalnog promišljanja sopstvenih političkih, društvenih ili ekonomskih interesa. A to promišljanje je suština demokratskog procesa. Stvarnost je zapravo složenija. Ona je neka vrsta Rubikove kocke koja zahteva istovremenu usklađivanje svih pojedinačnih činilaca jedne celine, a celina se smišljeno i spontano rasturala u procesu nasilnog raspada Jugoslavije.

Istorijski uspeh jugoslovenskog koncepta bio je u mogućnosti pomirenja svih unutrašnjih razlika, sličnosti, sporova i interesa čije bi puko nabrajanje zahtevalo poseban napor, verovatno istraživanje. Spisak problema sam po sebi verovatno bi potvrdio hipotezu o kompleksnoj, uzajamno zavisnoj strukturi čija je manipulacija besmislena  poput zamlaćivanja Rubikovom kockom. Jugoslavija i dalje superiorno podseća na svoje bogatstvo unutrašnjih razlika koje bi je, podrazumevajući veličinu,  ekonomske i demografske potencijale, činilo onim segmentom međunarodnih odnosa čija bi uloga bila važna i kreativna. Od većeg značaja bili bi i stavovi svake udeone nacije, ne samo kao delova jedne bitne celine: one bi u toj celini mogle da smatraju kako su ispunile vekovne potrebe za teritorijalnim ujedinjenjem. Ako je raspad Jugoslavije krenuo da se odvija upravo zbog nacionalnog pitanja, i, naravno, zahvaljujući političkoj ulozi federalne vojske, i to podsećanje bi potvrdilo da smo uvučeni u spregu iracionalnih  snaga i poriva. Da su i Jugoslavija, i sve njene negacije naša zajednička istorijska zamka, ujedno i najveći problem, i najbolje rešenje. 

Ako je Oluja naredna stranputica u kojoj ćemo ponovo trošiti snagu i vreme, zajednička sednica hrvatske i srpske vlade, u tom danu, bila bi superioran odgovor i na hrvatsku paradu i na srpsko zakukavanje. Stalna konferencija svih bivših jugoslovenskih vlada doprinela bi ne samo procesu pomirenja i ukidanju granica, nego i onom uzajamnom rešavanju sporova koje bi isključile strano posredovanje. I dok nam se Oluja približava kao elementarna politička nepogoda, i krupna etička dilema, potrebno je podsetiti da nekoliko organizacija koje, naizgled, zastupaju potrebe i dostojanstvo izbeglih, ubijenih i nestalih, i dalje obavlja prvenstveno huškačku ulogu  uz podršku medija i dela državnih institucija. U političkom i etičkom smislu sporna je i presuda kojom su Jelki Jovanović, Miomiru Brkiću i Nadeždi Gaće iz NUNS-a osporena prava, podrazumevajući etičko-društvenu obavezu, da podsete na izveštavanje Večernjih novosti koje je moglo doprineti masovnoj ljudskoj tragediji.