Ruska kragna

Sprega koja je nedostajala Miloševićevom režimu i federalnoj vojsci u zajedničkom poduhvatu koji je rasturio i Jugoslaviju i sve naše živote. Trošeći poslednje snage etike i intelekta, DS, prepuštena koaliciji „nacionalnog pomirenja“, uzalud koprcala u živom blatu bezidejnosti i korupcije.

Očigledno je kojom se veštinom Dačić podvukao Vučiću, dok ga, sa Šešeljem i sličnima, gura u rusku petu kolonu, zajednicu mračnjaka okrepljenu novom generacijom salonskih fašista koje su svojevremeno finansirali Telekom i slični paradržavni sistemi, zagadivši ceo javni prostor, a ohrabrila ih izdajnička predaja NIS-a.

Glasovi za Jankovića i Jeremića doprineće dubinskoj revitalizaciji istog poretka koji suvereno manipuliše našim odnosima sa susedima, opredeljenjem između civilizacije i varvarstva, usmeravajući interese tajkuna, tih državnih tumora, i zavereničkih grupa u službama bezbednosti. I dok se Vučić odrekao svoje političke prošlosti, jedino ego-tripovi Jankovića i Jeremića ne dopuštaju da se prozre sprega sa strukturama jer banalnost njihovih poruka nije samo odsustvo harizme i talenta.

Ne znam da li će Vučić biti u stanju da Dačića vrati na političko tržište koje ionako kontaminirano parazitizmom i interesnom metastazom političkog sistema koji razaraju mali, bizarni „lideri“ i njihove korupcionaške partijske strukture (koalicioni partneri). Ne znam ni da li će ponoviti greške DS-a koji nije imao snage da se posveti izgradnji kapilarne političke mreže i razvoju idejnih i energetskih kapaciteta onog dela društva koje načelno podržava evoluciju demokratije, institucija i javne retorike. Umesto toga, uspostavljajući vlast kao plen, prepustila se koalicionim, ucenjivačkim, ali i inostranim kapacitetima Koštunice i Dačića.