Sami, u lošem društvu

Populizam poništava kodove svake kulture koja teži da je i posebna i univerzalna.

Otud ta intelektualna praznina, lišena svakoga dubljeg promišljanja, i nezajažljiva prostota u populističkoj vlasti i populističkoj opoziciji. Zato je u osnovi populizma korupcija koja nagriza državne institucije i ljudske karaktere.

Zato nema prošlosti u političkom diskursu vlasti i opozicije. Teško je priznati agresiju na Hrvatsku, genocid u Bosni, masakre na Kosovu, mada nisu svi nedužni na onim stranama.

Ali je teže priznati agresiju protiv nas samih, zaveru protiv Đinđića, rušenje reformi, paljevine Beograda, Niša, Novog Sada, šurovanje s tajkunima, dilovanje s narko kartelima.

I na tranzicionoj prošlosti, ne samo na ratnoj i zločinačkoj, postavljene su nove platforme medijskih obmana i paravojnih jedinica, i u zanemarenim džepovima društva, i u samoj državi.

Odsustvo intelektualnog kapaciteta, da se preispituje nedavna prošlost, tim pre ako je zaista nismo napustili, jedno je od mogućih objašnjenja nepostojanja uverljivih vizija za budućnost.

Geografija je jedan od činilaca srpskog populizma, s dubokim korenima u radikalizmu i staljinizmu iz proteklih vek i po otpora evropeizaciji. Geografija je činilac sistemskog i mentalnog izolacionizma.

Očigledan je oslonac na susede koji napuštaju evropsku agendu.

Ideologija Srpskog sveta još jedan je izlazak iz evropskog konsenzusa o slobodama, pravima i obavezama, a njena realizacija zasniva se na uspehu Rusije da silom anektira Krim, i podeli Ukrajinu, a na Kosovu, po kavkaskom modelu, održava stanje zamrznutog konflikta.

Do nedavno je i Trampova administracija, pre svega povlačenjem pred ruskim uticajem, saučestvovala u produbljivanju regionalnih sukoba, i podržala klerofašistički udar u Crnoj Gori.

Vlast i opozicija svesni su snage moralnog imperativa zaštite i ujedinjenja nacije, kao da srećnije i uspešnije evropske nacije nisu zaštićene i ujedinjene u sistemu bez barijera i isključivosti.

Milošević nas je vezao za lešinu Sovjetskog Saveza.

Milošević je pao tek kad je postala očigledna cena ratova za koje i danas ima većinsku podršku, ali se smatra odgovornim samo jer ih nije vodio s više brzine i manje ljudskosti.

Putinova Rusija ozbiljnija je pretnja evropskom jedinstvu i slobodama od Sovjetskog Saveza.

Odnos evropskih lidera i vlada prema miloševićevskom establišmentu u Srbiji odraz je slabosti u odnosu na Putinovu Rusiju.

Kriza Evropske unije je posledica svetske dominacije Putina, Trampa i Si Đinpinga, i inercije u kojoj je zajednička spoljna i bezbednosna politika trenutno pod blokadom Nemačke i Višegradske grupe.

Moć vlasti u Srbiji i besudnost opozicije zasnovani su i na odbacivanju poruka iz prošlosti, i na malignim uticajima kojih nije bilo u devedesetim.

Isti ciljevi ostvaruju se mirnim sredstvima, ali nacija nestaje u starosti i emigraciji, a karteli posvađani.