Stvarnost je ponekad preterano složena. U ovim danima nameće se, najmanje, dvojstvo izazova: potreba za humanim odnosom prema bliskoistočnim izbeglicama i, istovremeno, suočavanje s krizom evropskih vrednosti. I u domenu humanosti, i sposobnosti brzog i efikasnog rešavanja kriza, i u perspektivi dubokih društvenih promena neplaniranim, haotičnim i nevoljnim uvozom sistema vrednosti koji je negacija evropskih sloboda i tolerancije.
Jedno licemerje očito je u našoj javnosti kad razmatra pojedinosti migrantske krize. Strah od uvoza terorizma i promene demografske i verske strukture, time i kulturnog profila evropskog prostora, u neskladu je sa stavovima, istog dela javnosti, koji su sramni brlog antievropeizma, antiamerikanizma i skrivenog antisemitizma, poruka koje propovedaju islamističke milicije i terorističke grupe, a ponavljaju ih srpski mediji i društvene mreže. Tako su i u Bosni, u devedesetim, ratovali novokomponovani verski ekstremisti, podivljali nakon propasti diktatorskih frakcija koje su u osamdesetim neuspešno čuvale prevaziđen, neodrživ posttitoistički poredak.
Slično zloupotrebi palestinskih izbeglica, kojima je trebalo uništiti Izrael, jedinu demokratiju na Bliskom istoku, bliskoistočne izbeglice usmeravaju se u Liban i Tursku, kako bi se izbrisali ostaci ostataka civilnog društva i sekularizma. Najbogatije i susedne islamske države odbijaju da ih prime i ponude bilo kakvu pomoć na svojoj teritoriji. Politička i moralna odgovornost za tekuću krizu prebačena je na SAD, EU i Rusiju. Jedina povoljna okolnost, u tom smislu, bila bi neophodnost da tri sile počnu sarađivati kako bi sekularne diktature i islamističke tiranije zauvek ostale u prošlosti.
Varvarstvo, mizoginija, sakaćenje ženske dece, antisemitizam i antiamerikanizam već su marginalne, ali rastuće pojave na evropskim društvenim marginama. I u proteklim decenijama bliskoistočni imigranti nisu samo bežali s Bliskog istoka. Bliski istok nosili su u sebi. I nastavili da ga neguju u lokalnim, zatvorenim zajednicama, kojima evropski sistemi, po svojoj prirodi, nisu bili u stanju da odlučno nametnu vladavinu prava. Najbogatije bliskoistočne islamske države svim posetiocima, naročito hrišćanskim, inače propisuju rigorozna i diskriminativna pravila ponašanja. Po istoj analogiji, u aktuelnoj Srbiji, najglasniji promoteri etničke mržnje su neizabrani i lažni lideri proteranih Srba iz Hrvatske. Najvatreniji huškači protiv bliskoistočnih izbeglica su ratni profiteri, lopovi i jurodivi propovednici svih naših zapadnih krajeva, uhlebljeni i zavaljeni u našoj srbijanskoj sirotinji.
Bosanski rat i nesposobnost američke i evropske birokratije da Bosnu sačuvaju od bliskoistočnih uticaja gotovo da su uništili jednu od pozitivnih tekovina titoizma koji je naše susedne i bratske muslimanske zajednice pripremio za proces asimilacije u evropsku kulturu. (Taj proces se, s nejednakim intenzitetom, odvija u celoj istočnoj Evropi.) Ostavljajući Bošnjake, Albance i ostale balkanske muslimane u čekaonici iz koje su mahom neuspešno tražili politički azil. Navodno od represije Beograda. Dok su suštinski odgovori u odsustvu političke odgovornosti briselske birokratije izgubljene u beskrajnim regulacijama i formularima u koje, svi mi, jadni, iz ostataka bivše Jugoslavije, nikako da se uglavimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
