Sve srebreničke žrtve

Latinka Perović je upozorila da je opravdavanje zločina jednih zločinima drugih „uvod u kulturu zločina“. Šef diplomatije je prebrojavao pomene genocida u britanskom nacrtu deklaracije, zaboravljajući da prebroji i žrtve, i one koji su žrtve lišili života, da bi im potom menjali grobna mesta, kako bi zatrli tragove. Bilo ih je dva na jednog. Usledile su očekivane reakcije iz kabineta Predsednika Srbije. Srpska politika je samu sebe lišila prilike da ispuni najvišu moralnu obavezu, i pokloni se žrtvama srebreničkog genocida. Time poštujući sve žrtve, i srpske žrtve, raspada Jugoslavije. U srebreničke žrtve spadaju i oni koji su uvereni da je genocid podmetnut u procesu nametanja opšte srpske krivice.

Britanskoj diplomatiji je jasno u kojoj meri su, i na srpskoj i na bošnjačkoj strani, relativizovane vrednosti prava, tolerancije i pomirenja. Bosna je postala paradigma snaga koje ugrožavaju evropsku bezbednost. Islamistički pokreti u Federaciji i proruska kvislinška vlada više nisu samo stvarnost unutrašnjeg bosanskog razdora. I premijer Vučić je u tom smislu pomenuo izazove regionalnoj i evropskoj bezbednosti. Da li je hapšenje Nasera Orića trebalo da provocira bošnjačke reakcije, istovetne onima koje na srpskoj strani izaziva pomen srebreničkog genocida? Na čijoj strani je on uopšte ratovao, bez obzira na etničko poreklo svojih žrtava, u kontekstu svojih veza sa srpskim službama? Da li je hapšenje Ramuša Haradinaja nova prepreka punoj realizaciji Briselskog sporazuma?

Svesna stanja svesti i savesti i u Srbiji i u Bosni, britanska diplomatija kao da je odlučila da srebreničkom deklaracijom otvori put novim razdorima. Da li je Britanija u ovom trenutku otvorila nov politički prostor ruskoj agenturi? Koja se već potvrdila pritiscima na srpsku politiku, i opasnim prisustvom u Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori. Zašto bi jedna politika sebi samoj postavljala nepremostive prepreke? Zašto Britanija odbija da ukine ponižavajuć, skup i besmislen vizni režim nametnut Srbiji?

Drugi svetski rat, najveća masovna katastrofa u istoriji sveta, mirnije i racionalnije se promišljao od jugoslovenskih sukoba iz devedesetih. Odsustvo preispitivanja u političkoj kulturi jedno je od objašnjenja omraza koje bi trebalo da su ostale u prošlosti. Svaka introspekcija nailazi na osudu neke od političkih Srbija. „Bezbednosni izazovi“ Balkana nisu isključivo kontekst svetske politike. Ako ne ponovimo evropsko posleratno iskustvo pomirenja i jedinstva, niko nam neće biti kriv.