Tačka preseka

Na svetskoj mapi uspešnih, slobodnih i otvorenih su EU sa ostatkom sistema koje su postavljali radikalni protestanti u vremenu racionalizma i prosvetiteljstva.

Mi smo to vreme preskočili, i vratili se u Nemanjiće.

Vlast i opozicija su dva ovna na brvnu.

Pobednik je onaj koji se povlači da bi postao pametniji.

Konkretno, potreban je povratak u vreme koje je prethodilo jugoslovenskom sukobu.

Sa ove stranputice ne možemo dalje.

Ne razumemo greške, kojih se i dalje ne stidimo.

Kako se ne bismo ponovo rodili, svakoj generaciji se natura kult patnje i smrti, u svim režimima, koji su u osnovi isti.

Dve su tačke gubitničke pozicije.

Prva, u Srbiji nije pao komunizam, kao u istočnoj Evropi.

Komunizam je samo revitaliziran nacionalizmom i klerikalizmom.

Reformisti su dva puta poraženi, pod Brozom pa pod Miloševićem.

I dalje smo podeljeni kultovima ličnosti najodgovornijih za zaustavljanje evropeizacije, Jugoslavije pa Srbije, ali nauci niko ne veruje (i misli se da virus ne postoji, i da vakcina čipuje).

Druga tačka, Srbija je uporno u ratu sa susedima, svim nesrpskim narodima i delom sopstvenog, koji vodi drugim sredstvima, dok su nasilna privremeno nedostupna.

Globalna dominacija populista uzdrmana je Trampovim odlaskom.

Srbija je u međuvremenu postala regionalno uporište korupcije, kriminala, kampanja obmana i laži, medijskog diletantizma i malograđanske hipokrizije.

Instaliran je neostaljinistički klerikalni QAnon u Crnoj Gori, vlast i opozicija računaju da će se „reka slobode“ preliti u Srbiju.

Rusija, Kina i Turska u toj meri su razvalile „Zapadni Balkan“, da je celoj bivšoj Jugoslaviji, ne samo Srbiji, potreban povratak u vreme koje je prethodilo dezintegraciji.

Srbija je najveći zagađivač Evrope u Evropi, i jedno od političkih uporišta kineskog projekta Pojas i put, a SAD se upravo vraćaju Pariskom klimatskom sporazumu, namerne da resetuju celu strukturu globalnih odnosa.

S ruskim i kineskim uticajem, u paketu, ide narušavanje i koncepta i primene ljudskih prava, a krenulo je korupcijom ili marginalizacijom NGO sektora, takođe primoranog da bira između Vučića i Đilasa, dve ljudskopravaške gromade.

Vučić upravlja Srbijom svestan da su američku diplomatiju Tramp i Grenel učinili sluškinjom Kremlja, dok su evropsku sahranile Mogerini i Merkel, takođe u službi ruskih strateških i energetskih interesa, i interesa evropskih kompanija koje niskom cenom ruskih energenata narušavaju suštinu evropskog projekta.

Nije Rusija razvalila EU, nego korupcija evropskih političara, medija, intelektualaca, koji su uporno ponavljali da na tamnoj strani nije sve mračno, blješti kao u sendvičarskom Beogradu na vodi.

Srbija lagano umire, i nastaviće, jer je umesto evropske postala ruska i kineska provincija.

Za novu američku administraciju Zapadni Balkan je jedan od prioriteta jer je tačka preseka malignih uticaja koji razaraju ceo zapadni svet.

Da ne bude posle, nismo znali.