Tajvanizacija Evrope 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Distopijske projekcije sveta nakon pandemije već su u koliziji s pokušajima da se svakodnevica vrati na prethodne tokove.

Ali još uvek nema izgleda da će se svetska politika značajno promeniti.

Možda je i bolje, da svetom ne upravljaju psiholozi, koučevi i Grete koji mesecima maltretiraju, kako svet neće biti isti, bez ideje, kako da bude bolji, kako da uskladimo ekonomski rast i društvenu ravnopravnost, materijalni razvoj i životnu sredinu. A rast i razvoj su najpotrebniji najsiromašnijim.

U proteklim mesecima bilo je očigledno i to, da najbogatiji raspolažu basnoslovnim rezervama.

Svet do kojeg dobacujemo naše je neposredno okruženje. Jedno od objašnjenja ovdašnjeg sistemskog neuspeha je neuspeh EU da se, u toku tri decenije, politički konsoliduje.

Njena monolitnost rasplinula se do neprepoznatljivosti. EU ne uspeva da se nosi sa svetskim, ni sa sopstvenim populistima, zapravo diktatorima koji sprovode izborne procedure ali ne posežu za masovnim likvidacijama.

Odnosi EU i Kine postali su najozbiljnija pretnja opstanku evropske civilizacije.

Slabost EU u tim odnosima ozbiljnija je pretnja, od pandemije, našim slobodama, a slobode su okvir načina života. Nasilje Kine u Hong Kongu, s namerom izazivanja domino efekta, pokazna je vežba za svaku članicu EU u budućim odnosima.

EU i Kina su se u proteklim godinama približavale kako bi se obezbedio lakši i dublji obostrani pristup tržištima.

Kineska i ruska propaganda doprineli su eroziji demokratskih potencijala u EU, podrškom populistima i njihovim platformama obmana i zastrašivanja, ali, zauzvrat, nije nastupila demokratizacija Kine.

EU u ovom trenutku ne sme da preuzme politički i ekonomski rizik, i preispita odnose s Kinom u kojoj diktatura poprima manijakalne razmere i karakter, dok je Kina u međunarodnim odnosima, pritiscima na Hong Kong, Makao, Tajvan i Indiju, najozbiljnija pretnja svetskom miru. Kina je i najveća pretnja životnoj sredini.

EU zvaničnici, međutim, nisu u stanju da odole kineskim investicijama, naročito ne koruptivnim radnjama, a nije izvesno povlačenje industrija izmeštenih u Kinu, za koje EU ne raspolaže radnom snagom.

Kakav je Kina partner, trebalo je da budu dovoljne opomene nakon prikrivanja incidenta u Vuhanu i širenja dezinformacija, koje nije obustavljeno.

EU će najverovatnije pokušati da se provlači kroz tesan koridor odnosa SAD i Kine koja će nastaviti da podriva domaću javnost i demokratije, propagandom, špijunažom, korupcijom i konkretnom podrškom populistima u EU i neposrednom susedstvu.

Kineska kupovina evropskih luka, i investicije u infrastrukturu najveći su strateški porazi EU ikad, možda s dugoročnijim posledicama od ruske okupacije Krima i podele Ukrajine.

Prethodna šefica EU diplomatije Mogerini bila je ruska marioneta, o čemu je izražena zabrinutost već u postupku njenog postavljanja, a njena klijentela i dalje učestvuje u EU poslovima. Aktuelni šef EU diplomatije Burelj (Borel) svakom izjavom potvrđuje slabost EU pred svakim konkretnim izazovom.

Ta slabost je činilac nereda i neizvesnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari