Treća vlada Mirka Marjanovića

Na referendumu održanom 23. aprila 1998. izašlo je 5.297.776 birača (73,05% upisanih), izjasnivši se ogromnom većinom (94,73%) „protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji“.

Apsurd tadašnje konkretne situacije bio je očigledan raskorak između političkog stava većine i stvarnosti koja je sve porušila za manje od godinu dana, kad je usledila NATO intervencija.

Druga vlada Mirka Marjanovića odgovorna je za političko nasilje, progone na nacionalnoj i političkoj osnovi, uništavanje medija, univerziteta i javnosti, za izazivanje ratnog sukoba.

U poslednjim danima te vlade, između 6. i 25. oktobra 2000, pripadnici režima uspeli su da se podvuku pod politiku novoizabranog predsednika SRJ koji je sudbinu naizgled poraženog režima predao u staranje Ruskoj Federaciji.

Druga vlada Mirka Marjanovića je uspostavila model vladanja, više inteligentan i manje fizički brutalan, koji se mogao prepoznati u svim vladama od 2004.

Proces je napokon ušao u zonu apsurda i ozbiljnog društvenog raskola nakon izbora i rušenja u Savamali 2016.

Tri tačke na kojima je druga vlada MM uspostavila režim nasilja, terora i bezakonja bili su napadi na univerzitete, medije i opoziciju.

Nasilje nad kosovskim Albancima bilo je jasan kontinuitet ne samo vladanja nego i domaćeg nevaspitanja.

Vučić je možda samo privremeno obustavio napade na univerzitet, koji ionako više nije politički činilac.

Podršku protestima „pet miliona“ obesmislile su, same po sebi, političke poruke istih pet miliona.

Vučić je bio pametniji od sebe samog iz ovoga vremena, i dopustio postojanje alternativnih medija čiji su tehnološki i fizički domašaji sistemski ograničeni, i koji se ne mogu nositi sa snagom sugestivnosti i primitivizma medija pod kontrolom vlasti.

Ali su mu isti alternativni mediji učinili uslugu.

Uspešan brainwashing obrazovanijih slojeva već je obavljen relativizacijom, zaturanjem ili negacijom vrednosnog sistema i političkih odluka kojima se Srbija, sa susedima, može uključiti u razvoj savremene evropske civilizacije.

Konkretno.

Promene institucija, politike i vrednosnih opredeljenja koje predviđa 35 poglavlja u pregovorima sa EU.

Delotvorna saradnja s međunarodnim sudskim i parlamentarnim telima.

Ulazak u NATO, pomirenje sa susedima i novo strateško i vrednosno pozicioniranje bezbednosnog sistema.

Podela medijske sfere podudarna je s podelom uloga vlasti i „prave“ opozicije.

Svako u svoj zabran, vređaju jedni druge bez posledica, i mašu nekim papirima.

Bez obzira na sve razlike, svi koji su u opoziciji u odnosu na treću vladu Mirka Marjanovića, mogli bi da zaključe da je kap prelila čašu, kad je tužiteljka poslala nastavnike i profesore na isleđivanje u policiju, umesto da, najmanje, odbaci privatnu prijavu koja je poziv na bezakonje.

Poštovali su pravila propisana proglašenim stanjem pandemije, bili razumni i odgovorni, žrtvujući svoje zdravlje i živote za dobro tuđe dece.