U predvorju života

U njima će preostati neki budući tranzicioni razbojnici i radna snaga s Bliskog istoka ili nekoga drugog nesrećnijeg kraja sveta. Možda takvo stanje nastupi i ranije. I dok svet nastao na načelima prosvetiteljstva, sekularizma i prevlasti naučnog nad animalnim mišljenjem upozorava na klimatske poremećaje, globalnu nejednakost ili zastoj demokratskog razvoja, mi se suočavamo s nepodnošljivom svakodnevicom brutalnog radikalskog primitivizma.

Korumpirane elite, same zaglavljene u meandrima komunizma i nacionalizma, hrane nas najstupidnijim dilemama XIX, kako bismo ostali u poslednjoj deceniji XX veka, da slučajno ne razmišljamo o sopstvenom i budućem vremenu.

U nasilju kolokvijalne politike odbačeni su razvojni prioriteti. Pregovore o evropskoj integraciji ometaju i režimska i opoziciona propaganda. Premijerka je zatečena u raskoraku između opozicionih pritisaka i nesposobnosti da pred deficitom rezultata i suficitom korupcije javnosti ponudi smislene odgovore koji neće podsećati na kenjkave, bizarne pionirske deklamacije iz olovnih vremena.

Odsustvo talenta i stvarnog stava u NGO sektoru posvećenom evropskoj integraciji u skladu je sa opštom bespomoćnošću politike i društva da na konkretne izazove nude konkretne odgovore. Ti odgovori već su zapisani u poglavljima evropske politike koja dovode u sklad vrednosti, institucije i smernice.

EU nije propala. EU je u krizi, u komešanju koje nagoveštava neophodnost rekonstrukcije, i tu neće biti vremena i energije za kolebanja periferije. Naprotiv, propada Srbija. I dalje smo u predvorju onog života o kojem je moja generacija maštala u svojim najboljim godinama, pre četiri decenije i dalje u prošlost. Zamišljali smo slobodu, bogatstvo, glamur, robu, eleganciju i umetnost razvijenog sveta. Naše ondašnje opsesije danas su globalne.

Bregzit je, između ostalog, jedno od podsećanja na sve pogrešne odluke koje uporno ponavljamo. Argumenti za i protiv Bregzita skupina su argumenata koji opominju na potrebu za jedinstvom evropskog sveta. Evropa je zajednica, sloboda i perspektiva za sve Jugoslovene. Evropa je Jugoslavija koja neće biti ni komunistička ni nacionalistička.

Evropljani se neće odreći zajedničke valute, tržišta i sloboda za ljude, robe, ideje i kapital. Evropa raspolaže intelektualnim i institucionalnim kapacitetom za konstitutivne promene.

Ali u tome procesu ne vide nas. Zagnjureni smo u krv i blato prošlosti koja je apokaliptična vizija za budućnost. Ulazak Makedonije i Crne Gore u NATO nije samo poruka da im se žuri, nego i da neće s nama. Neće ni nama najbliži, a nov talas emigracije opominje da nećemo ni jedni s drugima. Zbog potrebe da se vratim na perspektive našeg XXII, možda i XXI veka, dužan sam da podsetim da su EU poglavlja, koja se odnose na slobodno kretanje radne snage, poslovnu emigraciju i kretanje kapitala, u punoj primeni godinama unazad.