U senci Bregzita

Poslednji put kad sam ulazio u Britaniju isleđivala me je zabrađena balavica kojoj bi uzalud objašnjavao (naročito ako je završila neke idiotske social/political studies) kako London više nije London, da je pre njen Karači ili tome slično, da idem poslom, i neću dugo, verovatno nikad više. Moje sećanje na London, kakav je bio, pripada muzeju, ili grobu, sve s pabovima i vinilima.

Ukoliko je i bezbednost razlog za Bregzit, prvo pitanje je kako će se Britanija suočavati sama sa sobom, a ne sa Srbijom ili Bosnom. Neuspeh multikulturalizma zasniva se na postmodernističkoj relativizaciji svih evropskih vrednosti (jednakost, slobode, kapitalizam…), a pre svega na odustajanju od vladavine prava. U cunamiju političke korektnosti, univerziteti i mediji osporavaju slobodu govora, koju su nekad stvarali. Nedavno su iz Britanije proterani američki proizraelski aktivisti Pamela Geler i Robert Spenser. Odluku je preinačio Apelacioni sud.

Najnovija istraživanja opominju da 23 odsto britanskih muslimana podržava primenu šerijata u lokalnim zajednicama, više od 100,000 simpatiše bombaše samoubice, 52 odsto smatra da bi homoseksualnost trebalo zabraniti (u poređenju s 22 odsto Britanaca koji nisu muslimani), gotovo trećina bi podržala legalizaciju poligamije, 39 odsto smatra da su žene pokorne muževima, 35 odsto da Jevreji imaju suviše moći. Jevreji smetaju i DŽeremiju Korbinu, lideru Laburista. Muslimana je više od 3,5 miliona, ili oko 5.5 odsto od 64 miliona, i treća su najveća muslimanska populacija u EU, nakon Francuske i Nemačke.

Izbor Sadika Kana za gradonačelnika Londona, gde su rođeni Englezi postali etnička manjina, novi je podsticaj ekstremizmu. Kan je u više navrata nastupao sa Sulejmanom Ganijem, sveštenikom iz Tutinga (južni London), koji je žene nazivao podređenim, osuđivao homoseksualnost, gej brakove i transplantacije organa, podržavao Islamsku državu. Kan je takođe vodio kampanju protiv isporučivanja SAD-u teroriste Babara Ahmada, i javno branio antisemitu i lidera Nacije islama Luisa Farakana. Nedavno je o toj sramnoj karijeri pisao i Nijal Ferguson, stideći se narastajućeg antisemitizma i političkog ekstremizma.

Britanija Srbiju i dalje drži pod strogim i ponižavajućim viznim režimom. I Srbija ima svoje ekstremiste, i svoj pyjama people, stotine hiljada izdržavanih neradnika, nesposobnih za svaki rad ili vojnih i policijskih penzionera, ali sigurno neće poremetiti Britaniju koja bi pre mogla da se ponosi srpskom emigracijom. Srbija je odgovorna za progone muslimana, ali ne i za islamizaciju regiona koji su evropski komesari i američke diplomate prepustili Turskoj, Saudijcima, Iranu, umesto da Bosnu, i ostale muslimanske zajednice, uvedu u otvoreno i slobodno evropsko društvo.