Ubistvo Brisa Tatona

Podrazumevajući političku primenu vrednosnih načela. Zapadni svet jedini je segment globalne zajednice koji je u stanju da se obračuna s pandemijom. Berze su u novoj fazi oporavka. U Srbiji sve suprotno.

Ako je vlast u krizi, panici i histeriji, to stanje, koje je i mentalno, traje od prošlogodišnjih protesta.

Tada se predsednik Vučić vratio na primenu nasilja, istog na koje je NATO odgovorio 1999. kad je bio ministar u zločinačkoj vladi Mirka Marjanovića. Nakon uspeha mirnog protesta koji ga je odvratio od novog zatvaranja, poslao je na Skupštinu državne huligane.

U danima koji su usledili policija je mlatila demonstrante bez razlike. Vučić je mogao da uživa dok je slušao poruke koje su se izvikivale, iste one koje su definisali stavovi javnih i tajnih lidera prethodnih protesta „Pet miliona“.

Prošlog leta postalo je jasno, da je u potpunosti radikalizovao društvo, koje je u celini sveo na svoju političku meru. Skupštinu je napunio botovima pre svega u nameri da obesmisli sve demokratske institucije i procedure, i da vređa koga stigne.

Ušao je u sukob sa svim vitalnim društvenim snagama u sferama vladavine prava, radnih odnosa, zaštite životne sredine, urbanog razvoja, kulture i nekulture, slobodnog tržišta. Ali je kriza vlasti i dalje kriza bez političke alternative.

Tako će biti sve dok opozicija bude delila njegove osnovne poglede na svet.

Trenutno stanje je i posledica međunarodne izolacije. Srbija je samo tamna fleka na mapi evropske civilizacije. Mađarska, koja zvanično podržava Vučićev oslonac na Rusiju i Kinu, nije sila koja će presudno uticati na budućnost evropske zajednice.

Režim u Beogradu postao je ponovo međunarodni problem ponovljenim maltretiranjem crnogorske poslanice Draginje Vuksanović Stanković na beogradskom aerodromu koji je u koncesiji francuske kompanije, i puštanjem na slobodu ubice Brisa Tatona, koje je smišljeno kako bi se nasilje vratilo na tribine i ulice, a ne na zasnovanoj proceni da će se osuđenik ponašati normalno.

Pitanje je i dokle će američka administracija tolerisati zvaničnu aboliciju ratnih zločina i zločinaca, narušavanje regionalne bezbednosti, a pre svega, možda, sistemsku korupciju i trgovinu narkoticima, aktivnosti koje se izlivaju u velikim graditeljskim poduhvatima koji su Beograd sveli na jedan lični, intimni džiberaj.

Sve vlade od 2004. do 2012. su svojim antievropskim stavovima, narušavanjem institucija i faktičkim izolacionizmom pripremile teren za povratak radikalske politike koju je naročito negovao Tadićev medijski koncern.

Debela većina uverena je da se EU raspada, i da „nas neće“, i da je vrhunac patriotizma na Vembliju psovati Engleze, time poštujući najvažnije Pašićevo zaveštanje. Nije opozicija Vučiću ona koja će ponoviti njegov stav o Srebrenici, tamo gde je suština naših ogrešenja i zabluda.