Unlike, Block, Delete

Kako će reintegrisati Kosovo, koje to neće, i mi nećemo. A tek, kakva je to karijera u kojoj se u nekoliko meseci, nakon decenija šutnje, preskače od Radulovića Jankoviću. Ako ne znam ništa ni političkoj prošlosti, ne razaznajem ni političke vizije Teodorovića, Radulovića i Jankovića, kad pokušavam da ih distanciram od deesesovskih floskula i mantri.

Ne pripadam građanskoj „eliti“. Ali i montanjarsko-seljačka javnost od političkih aktera zaslužuje odgovore na suštinska pitanja. Indikativno je pozivanje na Srbijanku Turajlić, koja je prošle godine isprva „podržala“ ražalovanog MIP-ovca koji je pregovarao kvislinšku predaju NIS-a, i propustila da objasni, koji se dizel sipa u taj traktor: beskrajni driblinzi i autogolovi koju potcenjuju i montanjarsko-seljačku inteligenciju, onu koja se ne meri čaršijskim privilegijama. Ne pominjem političku odgovornost „belih listića“: ne zbog logike kojom je Tadićev establišment tajkunskog lopovluka i čaršijske hipokrizije otvorio prostor Vučiću, nego u uverenju da etika odgovornosti (greška, izvinite!) ne spada u sistem vrednosti šićardžijske „elite“.

Čedomir Jovanović je Jankoviću ponudio celinu politike koja nam je potrebna, i njene tehničke elemente. Ovaj ga je, obrazovano, smireno i pristojno zamolio da za njega ne glasa. (Šta me gledaš, što me ne gledaš!) Pre deset godina sam upozorio Jovanovića da ćemo platiti skupu cenu, dok je tražio onu „podršku“ koja mu je bila uskraćena kad mu je bilo najteže, od istih „građanskih krugova“ koji su ga prethodno prezrivo odbacili, da skonča u imaginarnom okružju Legije i Zemunskog klana. Da će prvo mene, a zatim i njega, najuriti iz sopstvene stranke i politike. Možda se tako i dogodilo. Ako. I prethodno smo, 2004, bili sami i razbacani. Danas je još jedan 9. mart.