Upravljati sobom

Liberalizam je u osnovi vladavine prava, koja je prepreka svakoj individualnoj i kolektivnoj samovolji. Negacije individualizma, odgovornog kolektivizma i vladavine prava dovele su do anomije u kojoj pojedinac donosi sve odluke umesto institucija.

Kolektivistički princip političke kulture oslobađa kolektiv sposobnosti da donosi i sprovodi odluke.

Zato vladajuća srpska politika, koju guraju i vlast i opozicija, kolabira u paganizmu i divljaštvu.

Na ovome svetu nismo sami, pa im srećom ne uspeva. Ali problem je u neuspehu svake naše politike. Ni to ne bi bila velika šteta, ali se frustracije velikih politika gomilaju u osnovnim ljudskim odnosima, kulturi ili životnoj sredini.

Milošević je imao ogromnu podršku za sprovođenje memorandumskog projekta, JNA, policiju i kriminalce na terenu, ali su odluke donosili drugi.

Nije ostvario nijedno strateško opredeljenje, nijedan konkretan cilj, nijednu poruku. Srbiju i susedstvo gurnuo je u masovno stradanje, zločine, siromaštvo i međunarodnu izolaciju.

Poniženje koje smo doživeli u Oluji, i samoponiženje koje, sa ljudskim saosećanjem, nismo imali snage da, kolektivno i politički, osetimo u Srebrenici, nisu bili samo moralni deficiti, nego i prepreke koje smo sami sebi postavljali u budućnosti.

O statusu Kosova nisu odlučivali Beograd i Priština, odluku je doneo NATO 1999. Kosovski mit tada su sahranili i oni koji su od političke odgovornosti bežali sa ženama i decom u podrume, pošto su prethodno cupkali po binama i mostovima, ali je osećanje poniženja, užasa i besmisla bilo opšte.

Ako se scenario ponavlja, dok se uporno bulazni o kosovskom zavetu, matrica samodestrukcije, prožeta očiglednim namerama, preslikala se na odluku ministra vojnog da s ruskim jedinicama interveniše u Belorusiji.

Vučić je već davne 2007. mogao pretpostaviti da je predloženi Ahtisarijev plan za Kosovo maksimum srpskih teritorijalnih aspiracija, i polazište funkcionalnih autonomija, prekogranične saradnje i ubrzanja ekonomije, bez obaveze formalnog priznanja, ali mu se nije isplatilo da se žrtvuje razumu i istini.

Verovatno je lično uveren u lekovitost naučne medicine, ali je javnost namerno i smišljeno zatrovao antivakcerskim terorizmom.

Pokušao je da Kosovo kompenzuje Crnom Gorom, tako da je vrati u golootočansku epopeju osveštanu kletvama i tamjanom, poklonivši je Rusiji, ali će i tu odluku da odbace drugi, možda i sama Crna Gora.

Javnost je upoznata s pokušajem savetnice za medije, da demantuje da je Predsednik potpisao papir sa odlukom koju je potpisao, i tu političku neodgovornost moguće je preslikati na sve velike obmane iz nedavne prošlosti koje, umesto korektiva, postaju obrazac za budućnost.

Model ponašanja koji suverenost predaje drugima postao je i platforma okupljanja opozicije. Kad se s Đinđićevom slikom na zidu ponavljaju šešeljevske fraze, te bedastoće je i Vučić pokušavao da prevaziđe. Gubimo vreme, i živote, koje smo već potrošili.