Smisao izbora bio je, ukoliko se racionalno promisli, stabilizacija državne politike koja bi vodila ostvarenju usvojenih strategija razvoja. Javna politika je nažalost ponovo u vrtlogu afera i oštrih sukoba. Svaka pojedinačna kriza postaje sredstvo nelegitimnih uticaja velikih sila, naročito u odsustvu obavezujućih odluka izvršne ili sudske vlasti.

                 

 Ponovo se vode pregovori, ili licitira, sa SPS-om (čemu onda izbori!?). Svakodnevno padaju ili rastu akcije na medijsko-čaršijskoj berzi lidera cenzus koalicije, koji na sva pitanja odgovaraju baveći se sami sobom. Nov saziv parlamenta nije u stanju da obezbedi poštovanje javnog interesa.

Afere Savamala i RTV daleko prevazilaze stvarni značaj koji bi se mogao svesti na pretpostavku da se nezakonitim i netransparentnim odlukama pokušalo urediti prethodno stanje bezakonja i nereda. RTV??? Nikad nisam dobio objašnjenje vlasnika Danasa o razlozima za smenu glavnog urednika, niti postavljenja novog. Javnosti je predočeno da je Danas privatna novina, a i nikad nisam glumio čaršijsku veličinu. Nisam hteo, niti umeo. Ali niko stvarno uticajan u javnosti, izuzev Nebojše Krstića, nije postavio pitanje, u tom smislu, da li Danas postaje novi Kurir? Da li karikaturalna zloupotreba prošlosti premijera Vučića, koja je svakodnevna, brutalna, uvredljiva, na trenutke i debilna, dopušta pretpostavku da će na medijskom tržištu i političkoj kulturi Danas postati samo žvaka u pepeljari, dok s naslovnica preti kako nam EU, Nemačka naročito, otima Kosovo?

Uzalud gubimo vreme u prošlosti. A sve ga je manje u kontekstu potrebe realizacije javnog interesa koji diktiraju izrazito nepovoljna konjunktura, nejasni i nervozni odnosi sa susedima, konstitutivna i vrednosna kriza EU, potencijalno loše namere istočnih sila saveznica, već potvrđene katastrofalnim posledicama jugoslovenskog komunističkog eksperimenta, dok se krijemo u nostalgiji, toj kuli od karata samo jednoga u nizu svih naših propalih režima. Javnosti je sve teže predočiti kako će nam pomoći politika Hilari Klinton u Libiji i Siriji, kako će nam pomoći EU koja birokratizmom sputava slobode, a političkom korektnošću zapadne demokratije pretvara u islamističke džamahirije. Kojim argumentima upozoriti da su uticaji Rusije i Kine, uzdanice udbaško-palanačke Srbije, pretnja krhkoj demokratiji i građanskom društvu koje uporno tavori u embrionalnom psihofizičkom stanju? Kako voditi prijateljsku i integrativnu politiku sa susedima koji takođe gube vreme s duhovima prošlosti, od Aleksandra Makedonskog, preko Mladoturske revolucije, do svetskih ratova na koje nikad nismo stavili tačku, trgujući nesrećom i patnjama predaka?

„Kineski i srpski narod šezdeset godina stoje rame uz rame i neguju uzajamne simpatije i vanvremensko prijateljstvo“, podsetio je kineski predsednik Si Đinping pred svoj dolazak u Srbiju, u autorskom tekstu u „Politici“. U pomenutih šezdeset godina Kina se podelila, Tajvan prednjačio u ekonomskom i tehnološkom rastu, odigrala se Kulturna revolucija i u gladnim godinama toga sociopatološkog eksperimenta od gladi su umirali milioni, dogodio se Tjenanmen, a u Srbiji nikad nije srušen Berlinski zid.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari