Nakon upada sovjetskih trupa, 1956. oko 180.000 mađarskih izbeglica pobeglo je, od sovjetskih i domaćih ubica, u Austriju, i oko 20.000 u Jugoslaviju. Za svega nekoliko meseci raseljeni su, iz Austrije i Jugoslavije, po 37 država.
Oko milion i po Mađara, ili Amerikanaca mađarskog porekla živi u SAD. Statua Lajoša Košuta podignuta je na uglu 113. ulice i Riversajd Drajva na Menhetnu. Nadam se da EU neće isključiti Mađarsku, niti Češku, iz punopravnog članstva, niti im nametnuti vize, bez obzira na bodljikavu žicu i poziv na oružje češkog predsednika. Od sankcija i viza nismo postali plemenitiji, niti pametniji. I jasno je ko ostaje, kad jednu zemlju, i njenu naciju, napuste najsenzitivniji, obično i najpametniji.
Nemačka i Srbija su među najomraženijim evropskim nacijama, prva zbog poslednjeg svetskog, a druga zbog poslednjeg evropskog rata u XX veku. Nemačka i Srbija su, u proteklim danima, iskazujući dobrodošlicu izbeglicama s Bliskog istoka, poslale poruke najviših evropskih vrednosti.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će biti zabranjeni skupovi koje su za 31. avgust protiv migranata najavile organizacije SNP „Naši“ i „Obraz“. Ali komandni centri političkog terorizma, u državnim institucijama, u svim sferama u kojima se utiče na oblikovanje nacionalne politike, ostaju netaknuti. Njihove poruke se, s javnim servisom na čelu, prenose pre nego bilo koji glas razuma, kompetencije i ljudskosti, ali ih je neka nevidljiva ruka, u migrantskoj krizi, donekle primirila.
Nakon izjave premijera Vučića da su bliskoistočne izbeglice u Srbiji dobrodošle, na navodne opasnosti od zadržavanja izbeglica u Srbiji i slične prikrivene huškačke bedastoće izgovorio je prof. Dragan Simenunović, „stručnjak za terorizam“ i direktor Akademije za nacionalnu bezbednost. I dok se ruski ambasador pridružuje pohvalama Srbiji za human odnos prema izbeglicama, ruska agentura, uz podršku kvislinga, na svaki način potpiruje atmosferu mržnje i nasilja, ali bez odgovora na pitanje zašto izbeglice izbegavaju države u kojima se masovno krše ljudska prava, bez obzira na petrodolare.
Srbija je podigla čitave gradove za vojna lica i policajce iz Like, krajina, itd., kako bi čuvali Titov i svaki sličan režim, pa su se nekako, decenijama, ipak asimilovali. U centru svakog grada bila je kasarna. Tako smo i zaratili. Julovci su u devedesetim naselili Kineze, koji su, nelojalnom konkurencijom, satrali domaće manufakture. I oni su se prilagodili. Teško da će se bliskoistočne izbeglice naseliti u pustarama, koje imaju i kod kuće, koje nudi poverenica za zaštitu ravnopravnosti. U državi u kojoj kovladajuća partija paradno dočekuje povratak osuđenog ratnog zločinca. Ali je svaka dobra poruka, u Srbiji čiji IQ pada onom brzinom kojom se odlivaju mozgovi i osipa natalitet, etički kompatibilna Kantovoj metafizici.
Dobrodošlica, koju je izrekao premijer Vučić, dragocena je i u tom smislu da je oslobođena bilo kakvoga neposrednog političkog profita.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
