Vučićem protiv Vučića

U politici nema trajnih rešenja. Ideje su potrošna roba. Političke promene nakon 2000. zaista su bile dramatične, bez obzira na pretpostavke da su strukture i konjunkture čvrste i uporne. Promene nisu uvek doprinosile razvoju političkih, ekonomskih ili kulturnih sloboda, dinamike i efikasnosti. Ali su promene u politici kvalitet sam po sebi, kad su mirne i zakonite. 

Iz najličnije perspektive, nisam očekivao da će jedan srpski premijer, makar i deceniju nakon osnivanja LDP-a, javno i bez ustručavanja od masovnog neodobravanja, izneti platformu fiskalne konsolidacije, otvaranja slobodnom tržištu i podrške nastavku privatizacije, do višestruke saradnje sa susedima, onima iz i ex-Yu, i s Rumunijom i Bugarskom, tim našim Zapadom na istoku. Ne osećam nostalgiju za vremenom kad smo pokušavali da ponovo pokrenemo srpsko društvo anestezirano atentatom na premijera i mizerijom svih docnijih kohabitacija. Debakl „demokratskog bloka“ (pod tim nazivom odavno zaboravljen) usledio je nakon niza jednoličnih godina, dok su politički lideri pokušavali da nadoknade istorijsko siromaštvo ličnog porekla i okruženja. Istovremeno je s njima marginalizovan i pseudointelektualni koncept nagvaždanja, naricanja i popovanja. I zato su aktuelne kritike vlade, i kad su zasnovane, ispod razine opštih prioriteta i javnog interesa, pre svega zbog mrzovolje i nejasnih namera. Dve decenije sahranili smo ulaganjem u demokratske stranke i derivate. „Druga Srbija“ nas zamajava od oslobođenja/okupacije '44, i nije nas slučajno ostavila u predvorju Evropske unije. „Prva“ nas predaje Rusima. A zajedno su cupkali pred ofisima tajkuna i grantovskih mogula.

Kampanja protiv premijera Vučića, koju vodi većina medija i javnih ličnosti, kampanja je i protiv onih ideja s kojima smo nameravali da Srbiju približimo civilizaciji liberalne demokratije. Nema većeg političkog uspeha nego kad vaš put, i pošto ste se neslavno slupali, nastavi mlađi i sposobniji. Koji se javno suočava sa sopstvenom i svakom prošlošću, i uživa masovnu podršku. Ne mislim da je ta podrška odraz potpunog prihvatanja i razumevanja. Ali sam siguran da smo potrošili vreme za sve suvišne pojedinosti. Na najopštijem planu, prva i druga čaršija su ili protiv slobodne Evrope, ili protiv slobodnog kapitalizma, ili protiv svake slobode. Ili im premijer ne odgovara lično. Naročito odricanje od političke prošlosti. Moralizatorsko je upravo nemoralno društvo. Isto vredi za pojedince. Osporavanjem vlade ili pojedinih ministara, ili dodvoravanjem najmračnijih krugova, napadi na Vučića podsećaju na napade na Đinđića. Ponovo je očigledno odsustvo medijskog ili intelektualnog partnerstva reformama, koje podrazumeva stručnu kritiku, ali isključuje palanačku omrazu.