Zasluga generala Mladića

Privremeno je napustila sovjetsku orbitu, počela prosjačiti od Zapada. Hladni rat je, u domenu oružanih sukoba, izmešten u Jugoistočnu Evropu. Četrdeset godina Jugoslavija je provela u miru, a prioritet njenog sistema postala je odbrana od unutrašnjeg neprijatelja. General Ratko Mladić nije slučajno presvukao uniformu, iz partizanske u četničku, a sa uniformom i pogled na ovaj i na onaj svet. Ta patološka tranzicija iz komunizma u nacionalizam trajala je svega nekoliko godina u kojima je Mladićeva JNA pokušavala da realizuje operaciju RAM, u saradnji sa srpskim političkim i intelektualnim rukovodstvom, kako bi zaposela nov strateški i ideološki prostor na račun Hrvatske i BiH. Tom mutacijom unutrašnji neprijatelj je stekao, uz ideološka, i nacionalna svojstva. Srpska politika žrtvovala je desetine hiljada života, i živote onih koji su bili iskreno uvereni da će uništavanjem svakoga drugog, i povlačenjem novih granica, srpska nacija ostvariti slobodu i sreću na razvalinama jugoslovenske zajednice u kojoj je bila najslobodnija i najsrećnija. U toj bilo je plemenitih poriva u onoj meri u kojoj je maligna opsena, koja je obuzela i generala Mladića, bila kobna laž, dok je pozivala na još jedno konačno rešenje.

Presuda Mladiću teško je pala i onima koji njegov zločin smatraju herojstvom, i onima koji zločin smatraju zločinom, i njegovim žrtvama, u koje spadaju svi kojima je njegov zločin obesmislio živote. Odvratnost i glupost njegovog zločina, bedni kukavičluk njegovog držanja, odsustvo oficirske hrabrosti, da presudu sasluša i podnese, možda je general Mladić zaslužan dok podseća kako i dalje kukumavčimo zbog tromesečne NATO intervencije pošto smo tri godine okretali glavu od Sarajeva, i dvadeset godina pokušavali da promenimo DNK genocida u Srebrenici. Ali neće pomoći upiranje u „drugu stranu“, da su se ratni lideri Hrvata i Bošnjaka izvukli zahvaljujući svrstanosti Zapada, niti pokušaji da spas od sebe samih tražimo u ulozi kolektivne dvorske lude ruskog predsednika. Drugi svetski rat krenuo je iz Berlina i Moskve. Ubijanje Jugoslavije iz kruga Dvojke, sa Dedinja i kasarni JNA. Sovjetski Savez izgubio je dvadeset miliona života, ali je za inicijaciju svetskog rata prošao nekažnjeno, štaviše je sudio nacističkim zločincima. Beogradsku čaršiju, koja se takođe provukla nekažnjeno, ne interesuju žrtve. I dalje se crtaju nove granice i mapiraju neprijatelji srpstva i putinizma.

Granice razdiru naše susedske, ljudske, ekonomske i kulturne odnose. Novi pokušaji njihovog prekrajanja nisu samo pretnja „regionalnoj saradnji, miru i stabilnosti“. BiH je složena, trapavo skrojena i neuspešna država. Opstanak BiH, time i jugoslovenskog jedinstva i prosperiteta zavisi i od budućih odnosa Srbije i Hrvatske. Federalizacija ili konfederalizacija tih odnosa, ne samo u kontekstu EU, potreba je na koju opominje upravo presuda Mladiću koji je sva naša razgraničenja izveo do tragičnog apsurda.