Zatrpavanje prošlosti, zatiranje budućnosti

U najbizarnijim oblicima tu kulturu prihvataju i deca najbogatijih ruskih ili kineskih tajkuna, koji se zverski bogate zahvaljujući partijskim monopolima. Antievropeizam koji je zapatio Srbiju, i ponovo kulminira uoči presude Mladiću i posete Sergeja Lavrova (koji će nam ponovo zavući ruku u džep i mozak), samo je sirotinjska opsesija pod komandom udbaško-čaršijske elite. Čiji je jedini egzistencijalni smisao, ogrezloj u privilegijama, kontrast u okruženju bede i nesreće.

Evropljani su osvojili i oblikovali svet, koliko su stigli i uspeli, zahvaljujući individualizmu zasnovanom na radnoj etici, poslovnom karijerizmu i uvažavanju razlika. Zasnovana na prioritetu činjenica, racionalizacija prošlosti, iz koje je nastala ideja ranog kapitalizma, posvećenog racionalizaciji budućnosti, bilo je strateška prednost pred kulturama zaglavljenim u milenijumskim zabludama o nepromenljivosti, o ulozi nevidljivih sila, ili odricanju pojedincu prava na posebnost. Naročito na onu koja je u službi javnog dobra i potomstva.

Protekle nedelje ponovo smo ubijali srebreničke žrtve, i kao da je žrtvovana, pred razularenom javnošću, ministarka Mihajlović, kako bi ostacima te masakrirane zajednice ponudila pomoć i saradnju. Sve odluke vlade namenjene ekonomskom i društvenom razvoju prikrivaju se, ili relativiziraju, u zaglušujućoj dreci društva koje je, rasparano po svim vezivnim šavovima, izgubilo svaki osećaj za racionalnu perspektivu koji bi se zasnivao na uvažavanju prošlosti i budućnosti, žrtava i oštećenih. Jedan primer. Kako bi se prikrila impresivna solidarnost sa srpskom jevrejskom zajednicom, krugovi iz vlasti najavljuju zakon o Starom sajmištu koji će relativizovati Holokaust u odnosu na sve ostale ratne zločine i zločine genocida. Jevreji su bili ciljane žrtve nacizma, a Srbi, i svi ostali, pre svega na pomenutoj lokaciji pod nacističkom upravom (do 1944), usputne mete, uz domaću, protoudbašku kolaboraciju Nedićeve kvislinške vlade. Slično tome su se, konceptom memorijala Jasenovac, prikrivale srpske žrtve u NDH. Otud obostrane provale mržnje, besa, podle tupavosti u hrvatsko-srpskim odnosima koji su se, pred ogromnom odgovornošću te nesrećne bilaterale, u minulim danima srozali na diskriminaciju najniže razine, čije će i čija deca jesti čokolade. Kao da ta deca nisu zajednička, i hrvatska i srpska. Pa i čokolade.

Do tada namenjena odbrani i zaštiti komunističke nomenklature i njoj podređenih privilegija, JNA je 1990. počela navlačiti četničke uniforme. Poražena od NATO-a (a suština poraza je u trajnoj društvenoj i intelektualnoj regresiji), JNA se, sa ostacima toga poretka, povukla u nedićevske, civilne uniforme. Da je i civilno služenje vojnog roka bilo prilagođeno sistemu privilegija, zataškavanja prošlosti i političkih ubistava, ovoga puta nedužnih vojnika koji su ugledali najsramniju ličnost naše prošlosti i budućnosti, podsetila je Olgica V. Batić, verovatno svesna svih posledica, nadam se i nametnutog medijskog konteksta. Koji je takođe jedna podivljala, rušilačka stihija.