Zid

I bilo bi zasluženo, da i deca nisu zatrovana njihovim pogledom na svet.

Isti su umovi bacali na Zagreb bojlere punjene ekserima, i vezivali muškarce i decom žicom u Srebrenici, dozivali ih, a televizija prenosila, po okolnim šumama, da se predaju, kako bi im ispalili rafal u telo i kontrolni u glavu.

Tamo gde je zacrtan, ovaj ukleti krug mora da se zatvori. Ali su uvek žrtve deca koja su nevina i kad se dive zločincu, zaneta svojim uzaludnim mestom u zajednici, u životu, i istovetnom ulogom onih koji su ih izneli na ovaj svet.

Takva je svaka naša generacija, od onog trenutka kad smo preuzeli odgovornost za odluke u skupini koju smatramo državom.

Sličnu nasilničku rulju poslali su Vučić i Vulin pod prozor dr Konu. U svega nekoliko dana odigrala se još jedna Kristalna noć koja se ovde razvlači tri i po decenije.

Vučić vodi i sve bitne antivakcerske kampanje. Mobiliše proroke u svakoj profesiji koji nude nov ciklus klanja i pomora.

Više je pomrlo od državne antivakcerske kampanje nego od NATO bombi i osiromašenog uranijuma koji je jedini smisao javnih ispada profesorke DG.

Vučić, Mali i Đoković ukrali su i pogled s Kalemegdana.

Sa svih strana puca pogled na njihovo urbanističko džeparenje, na arhitektonsko ruglo i odsustvo ličnog osećaja za ulogu i smisao grada, zajednice, uređenja odnosa svake slobodne ličnosti.

Zato su oni u ovom gradu samo slučajno, a svaki njihov trud ruglo i destrukcija.

Nije mural tema koja opoziciji otima smisao postojanja dok je zaglavljena u aferama koje su suštinske za razumevanje sistema koji je postavila ista opozicija dok je bila vlast, pa su ga ovi primenili sa svojim nakaznim smislom za apsurd i estetski bofl.

Afere su naknadna hronika pokolja, zatiranja društva, nacionalnog bogatstva, institucija, procedura i javnosti mirnim putem, sa sve otvorenijim pretnjama nasiljem.

I nije na muralu samo portret zločinca.

Na muralu je svaka naša žrtva iz proteklih decenija.

Mural je mapa našeg pogrešnog puta, i u budućnost i u prošlost.

Ideja koja je sravnila Vukovar, granatirala Sarajevo, usmeravala krajinske izbeglice na avlije albanskih Kosovara, u fazi je zatiranja zajednice iz koje je potekla.

Ali ni to je neće zaustaviti.

Beograd je minhenska pivnica, ali to nije od nastanka murala, nije ni od dolaska ove rulje na vlast, jer smo svi činjenjem i nečinjenjem pripremali njihov veličanstven povratak.

Nikad nismo imali dovoljne demokratske i intelektualne snage za uređenu zajednicu otvorenih granica i zatvorenih manijaka. Svaki trenutak mira i spokoja bio je kratak i lažan.

Srećom nas napad na Vračar daleko prevazilazi. Suviše liči na paljevine berlinskog Rajhstaga i sarajevske Većnice.