Živi zid

Javnost koja podržava blokade, u kojima su na obe strane nevini, i blokeri i putnici namernici, smatra da je otvaranje klastera s poglavljem o zaštiti životne sredine poklon EU Vučiću a ne Srbiji.

I s Vučićem i bez njega, i bez iste EU, Srbija nije u stanju da postavi i u narednih pola veka sprovede energetsku tranziciju i ekološku agendu.

Javnost koja se radovala paljevini američke ambasade pozdravlja sankcije Vučićevim mafijašima, jedva čeka da se prošire, ali neće podržati i američki plan pomirenja u susedstvu koji podrazumeva i prethodne sankcije za Dodika.

A bile bi učinkovite kad bi se odnosile i na još dvojicu lidera koji BiH rasturaju za račun Rusije i Turske.

Javnost koja nakon svih lekcija uporno kosovari nikako da krene, nego litijaše po Vračaru, i po nezavisnim televizijama.

Nije ovo samo bespuće vlasti, i licemerje opozicije, svako moralisanje bilo bi nova stranputica naročito kad je očigledno da su nenaučene lekcije. Srbija je nedovršena država jer je Jugoslavija bila nedovršena država.

Iz Jugoslavije je Srbija preuzela najgore sistemske osobine.

Tako je i javnost nedovršena.

Naučila da uviđa greške, ali nespremna na sistemske promene.

Svaka debata vlasti i opozicije svodiće se, i ubuduće, na uveravanja, uz urlikanje, čiji su bolji kadrovi, šaneri ili pečenjari.

Nedovršena država je istovremeno savršena dok sprovodi nasilje i propagandu, koja je takođe nasilje.

I dok je u jednom danu, s blatom, spaljeno pola milijarde, u izgradnji je autoput do nacionalnog stadiona, narednog stupnja kimilsungovske bahanalije, sistema koji je Vučićeve i Mladićeve huligane učinio povlašćenim i nedodirljivim, sve dok ne preteraju u sistemskim odnosima, a ne u razaranju zajednice, pa se otkrije kako melju i žive i mrtve u garaži u Ritopeku.

Vladajuća kasta je u prethodnoj generaciji bila ista ona kasta koju su odgajale štafete, sletovi i brzi kursevi marksizma.

Neodgovornim odnosom prema pandemiji, prepuštanjem malignim uticajima Rusije i Kine, brutalnim medijskim ispiranjem mozgova, i duša, novim izazivanjem nereda u susedstvu, vlast je spalila i „beli Šengen“.

Postali smo živi zid, i sami prema sebi.

Ulazak Hrvatske u Šengen naglasiće novu stvarnost u kojoj smo ponovo u izolaciji, koja nije samo prokletstvo samoće, nego i neuspeh pred potrebom da reformišemo sistem, pre svega u domenima pravosuđa i bezbednosti.

Prethodno smo bili skoro 20 godina u izolaciji, 1991-2010. Generacije odrastaju a nisu videle, osetile, razumele, renesansu, protestantizam, barok, pop kulturu, uređena sela i slobodne gradove.

Šleperi zaglavljeni na granicama.

I ponovo onaj ukleti krug, u kojem se vrtimo, nesposobni za promene, ne umemo sami, a „ne u EU“ platforma za izbore i jedini društveni dogovor.