Izdvojeno mišljenje

Oslobađajuća presuda definitivno je pravno problematična, ali nije „jedna od najvećih sramota u istoriji čovečanstva“. Ona nije donela osećaj pravde žrtvama, ali to važi za veliki broj pravosudnih postupanja, jer pravo ne mora biti pravda. Odluka Haga sigurno nije doprinela pomirenju u regionu, čak ga je i otežala, ali nije i ne sme biti dovoljan razlog da dodatno uzdrma ionako klimavu odlučnost Srbije u procesu evropske integracije. Dalje, čak i ako prihvatimo spekulaciju da su na presudu sudskog veća uticali tzv. spoljni faktori, „veliki brat“ (I. Dačić), ona ne sme pogoršati, ionako nedovoljno dobre, odnose Srbije sa SAD i Hrvatskom. I, na kraju, ali ne najmanje važno, „palanački nacionalizam“ (S. Grubješić) koji se ispoljio u hrvatskom društvu nije i ne može biti alibi za bujicu histeričnog besa koji je preplavio srpsko društvo i iznova nas zatrovao mržnjom i frustracijama iz devedesetih.

„Sve je isto, samo rata nema“, ova misao nas je proganjala prethodnih dana, posmatrajući ponašanje društvenog mejnstrima u Srbiji i Hrvatskoj. Takođe, ovo je idealan period za lečenje što individualnih, što kolektivnih kompleksa i primitivno populističko podizanje političkih rejtinga. Kažemo „primitivno“, jer populizam i te kako može biti koristan, demokratičan i isceljujuć („Remember, remember, the Fifth of October“).

A gde je populizam, tu su tabloidna i takozvana državotvorna štampa i – Vuk Jeremić. Pa nam tako oni najave ni više ni manje nego da „Srbija kreće u bitku na tri fronta“ povodom Oluje. Misleći na političku bitku, naravno, ali korišćenje ovih izraza dokaz je koliko pomenuti zapravo ništa nisu naučili iz balkanske tragedije devedesetih. Samo što će sada, umesto ljudi, stradati istorijsko vreme, energija društva, potencijalna savezništva, diplomatski i finansijski resursi države. Ali, šta je to, kažu oni, prema istorijskoj bitki, ma pravoj svemirskoj epopeji, koju će Srbija da vodi protiv sila mraka. Kako da ne.

Uvereni smo da Jeremić u okršaje sa Zapadom ulazi ubeđen u to da čini pravu stvar za svoju zemlju. Ali smo i uvereni da svakim danom sve više greši. Kao i da će jedina korist od najavljene debate u GS UN, u čiju svrhu će biti angažovani pre svega kapaciteti Srbije, biti njegova lična. Jeremić već neko vreme nije DS, ma ko da tu stranku vodi. Bez podrške Zapada neće moći dalje da napreduje u sistemu UN. Tako da uspeh Jeremićevog povratka u Srbiju, tamo krajem leta 2013, zavisi od cene koju će sebi do tada da nabaci. Pa će ili Đilas, takav kakav je, pristati da ga primi nazad, jer „Vuk ima rejting“ ili će Nikolić, Vučić i Dačić krenuti u licitaciju, pa ko da više. I to će biti jedini konkretan rezultat nove diplomatske bitke Srbije.