Srbiji je potrebna ponosna i hrabra Demokratska stranka. Srbiji je potrebna Demokratska stranka koja je bolja od Srbije. Srbiji je potrebna DS koja grabi napred, koja vuče društvo u 21. vek. DS koja „zahvata široko“, ali ne udvarajući se najnižim strastima osiromašenog, ojađenog biračkog tela, već potencirajući ono najbolje što Srbija može da ponudi, cedeći sokove talenta, znanja, zdrave ambicije i slobodne konkurencije, modernizacije, vladavine prava i demokratizacije, ravnopravnosti i solidarnosti, stvarajući od njih evropsku Srbiju srećnih građana. DS koja to nije u stanju, kukavička i folirantska DS, mediokritetski populistička DS, darvinistička DS, bez temelja u jasno definisanim vrednostima, bez kompasa i pravca, karijeristička, DS spremna na sve zarad golog opstanka, udvorička i iznutra i prema spolja, makijavelistička, takva DS nikome nije potrebna, takva DS ne treba da postoji.
Šta je povod za ovakva razmišljanja? Pa, pronalazimo ga bukvalno svakog dana. Kada funkcioner demokrata napada Ivicu Dačića jer kaže da Kosovo nije Srbija. Kada stranka ćuti danima nakon odluke EU o datumu pregovora sa Srbijom. Kada stranka ćuti satima pošto Hag oslobodi Gotovinu i Haradinaja, a onda reaguje tonom koji je do juče više priličio Koštunici. Pa kada se funkcioner demokrata sav ponosan fotografiše s haškim osuđenikom. I prođe bez sankcija. Kada se lider stranke ne osuđuje da napadne Vučića i SNS, pa udara na Dačića i Dinkića. Kada stranka izabere klinca da napada Beka, klinca koji od tate beogradskog monopoliste na poklon dobija skupa kola, pa mora Kurir da ga smiruje. Kada lider stranke nema snage da se izbori s onima koji narušavaju ugled DS i u Srbiji i u inostranstvu. Kada vidimo da stranka s najsnažnijim unutrašnjim kapacitetima dopušta sebi da ne reaguje na svakodnevne gafove vlasti. Pa LDP mora da radi posao za oboje. Kada stranka svoju maltene celokupnu politiku hoće da svede na trudnice, penzionere, PKB-ovski ekonomski populizam. Da, najavljuje DS program predloga mera za izlazak iz krize, s akcentom na poljoprivredu, energetiku, obrazovanje i infrastrukturu. I to ne bi bilo loše da s druge strane napravi protivtežu u definisanoj (pro)evropskoj politici, kosovskoj politici, politikama odbrane i unutrašnjih poslova, javnih finansija i (slobodne) ekonomije.
Toliko je toga bušnog u vezi sa DS, toliko je gafova na svakom koraku, da smo sigurno ponešto u ovom nabrajanju i zaboravili. A zašto je sve ovo uopšte važno? Pa, vraćamo se na sam početak. Naprednjaci i socijalisti nas još nisu uverili da su političke snage spremne, voljne i sposobne da grade evropsku Srbiju koja ukorak s razvijenim, demokratskim svetom krupnim koracima gazi autoputom 21. veka. DS, u neophodnoj kombinaciji sa LDP, koja će privlačiti one kojima su demokrate čak i u svom najboljem izdanju suviše levo, suviše spori i meki, suviše „sveobuhvatni“, ostaje jedina nada da je takva Srbija moguća. A ako i bez takve nade ostanemo, ko želi da živi u državi putinovske demokratije – neka živi. Naše skromno mišljenje je da takva Srbija neće biti srećna, dobra zemlja. Zemlja vredna života u njoj.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
