Tomislav Nikolić je pružio ruku Hašimu Tačiju. I to je u redu. To je dobro. Uostalom, Ivica Dačić je toliko puta to učinio pre njega. I opet će. Kako je saopšteno iz Nikolićevog kabineta, radi se o „protokolarnoj komunikaciji“, kojom je predsednik „iskazao podršku“ pregovorima koje premijer vodi „sa predstavnikom privremenih institucija iz Prištine“. Hajde da prihvatimo da ove formulacije sa Andrićevog venca, „okruglo pa na ćoše“, nisu bitne. Važan je čin. Predsednik Republike Srbije se rukovao i razmenio koju reč s predsednikom Vlade Kosova. Nekadašnji drugi čovek Srpske radikalne stranke se rukovao sa bivšim političkim vođom Oslobodilačke vojske Kosova. Četnički vojvoda se rukovao sa dreničkim komandantom.
Ovakve reminiscencije jesu važne, ali ostavimo ih hroničarima. Okrenimo se nešto bližoj prošlosti. Jeste da je sećanje većine građana Srbije kada se o javnim poslovima radi na nivou kućnog ljubimca, ali uložimo taj napor. Kroz izmaglicu ovog kišovitog martovskog dana prisetimo se vrelog mediteranskog jula prošle godine. Boris Tadić se tog 07. 07. 2012, na međunarodnom Kroacija samitu u Dubrovniku, u svojstvu predsednika DS i bivšeg predsednika Srbije, rukovao sa Hašimom Tačijem. Zakasneo gest, tu spora nema. E, tog istog dana, Aleksandar Vučić se s funkcije lidera SNS obratio javnosti porukom da je Tadićev potez izraz „politike DS“.
„Svako ima pravo na svoju stranačku politiku, a ta stranačka politika je drugačija od naše“, kazao je Vučić. Nikolić je tog jula 2012, pre dakle devet meseci (simbolično?), otišao korak dalje u oštrini, pa je kazao da se on s Tačijem ne bi susreo, odnosno „ne bi mogao da se rukuje sa čovekom za koga se govori da je činio zločine nad Srbima, dok se ne utvrdi da li je ili nije to uradio“. Ispravite ako grešim, ali – šta se novo u tom kontekstu (po)rodilo za tih devet meseci? Da li je Tačijeva umešanost u zločine utvrđena, odnosno pravosudno osporena?
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je ovog marta u Vatikanu, uz blago ohrabrenje američke administracije, prekršio datu reč. Koliko god ta reč bila pogrešna, on ju je jula 2012. izrekao takođe s pozicije šefa države. Koliko možemo verovati predsedniku Tomislavu Nikoliću?
Na neke njegove autorske poduhvate iz radikalskog perioda na ovom mestu je juče Dragoljub Petrović podsetio. Pa i da prihvatimo da se ljudi menjaju, da se Nikolić zadnjih godina „reformisao“, „transformisao“, „evropeizovao“, „modernizovao“, gde je njegova odgovornost za izgovoreno s funkcije predsednika Republike? Ili je u kritici DS i Tadića sve bilo dozvoljeno? Ovo važi i za Vučića.
Poseban gaf je u objašnjenju Nikolićevog rukohvata s Tačijem sadržan u sledećoj poruci iz Predsedništva Srbije: „Hašim Tači nije jedina osoba sa kojom se predsednik Nikolić rukovao tom prilikom. On se, između ostalih, rukovao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, predsednicima Čilea, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Makedonije i premijerom Crne Gore“. Dakle, Nikolićev kabinet je u istu ravan stavio Tačija sa šefovima država ili vlada suverenih zemalja, članica UN. Verujemo da saradnicima predsednika Srbije to nije bila namera. U pitanju je, jednostavno, čist amaterizam.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
