Neke pesme razumete na jedan, neke ne razumete ni posle ozbiljnog razmišljanja. Već dve nedelje ne mogu da izbacim iz svoje muzičke memorije „I was made for loving you“.
Pesma počne čim mi se pokrene program (kad otvorim oči). Zviždućem kad sam sama, zviždućem kad nisam sama. Nije samo prijatan zvuk glam metala razlog što pevušim Kiss. Uz sladunjave metal tonove, tu je i tekst. Retko u bilo kom muzičkom žanru nailazim na takav primer rodne korektnosti. On otvara srce, ludo je zaljubljen, izjavljuje kako mu nije dosta nje, objekta velike strasti. Zatim se zapita da li ona oseća isto. Fer. Ovako stvari stoje kod mene, kakva je situacija kod tebe? Jer, za ljubav je potrebno dvoje (istina, kao i za rat). Tekst je sasvim u skladu sa žanrom, nema mnogo filozofiranja.
A šta vas čeka kad se bacite na tekstove domaćih hitova? Glavu da polomite šta je čovek hteo da kaže. Pošto ne mogu da slušam, čitala sam pesmu „Voliš li me“ Ace Lukasa. Lakše je razumeti Nastasijevića ili Popu.
U prvim strofama lirski subjekt nam otkriva da je on svestan kako ga draga voli kad je fin, kad pokazuje svoju lepšu stranu. Pomislite, OK nije baš neka rima, nije baš neka poruka, nije ni mnogo maštovito, ali… romantično. Onda vas refren šokira. Niz čudnih pitanja: Voliš li me kad sam mrtav pijan, kad sam grubijan, kad se kurvam… Na kraju, junak folk poezije traži da bude voljen i pošto svojim raznovrsnim nedelima zdravstveno, pa tako životno, ugrozi damu kojoj su namenjeni stihovi. Rima ostaje loša (banalna, valjda se tako zove), ostaje nemaštovito, ali poruka ide izvan umetničkog sveta pesme, pomislite „Šta nije u redu s ovim tipom?“
A zapravo, tek dolazi zagonetka: poetska, konceptualna, socijalna, psihološka… „LJubav je crni humor, širi se kao tumor“. Šta je pesnik hteo da kaže, o čemu se uopšte radi… Ozbiljna semantička hirovitost… Mislila sam da je nemoguće stvoriti nešto što u besmislenosti nadmašuje slogane za uloške. Vidim, moguće je. I još se rimuje.
Pošto naša mega zvezda voli obrte i pošto publika voli srećan kraj, ovo mačo mlaćenje prazne slame završava se neočekivano, uzročnom rečenicom: „jer previše volim te ja“. Hajde, sad, razumite pesnika, čoveka, publiku.
„Nek stih ti bude avantura“, kaže Verlen. Gospodin Lukas ga je preterano bukvalno shvatio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
