Beton mog detinjstva

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divno, Nina…

2. Zaintrigiralo me prezime umetnika jer znam odakle potiče. Zanimljiva mi je bila ta kombinacija srpskog imena i severozapadno hrvatskog prezimena. Daljim istraživanjem saznam da je Ožbolt prezime njegove bake, a njegovo pravo Nedeljković i da je studirao, kao i stariji brat arhitekturu. Pa se setih talentovane braće Nedeljković sa raznih konkursa, krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih. Ne sumnjam da je on taj mlađi brat. I nostalgija, seta za prošlim, čežnja za naivnim vremenom, za šarmantnom prevarom socijalističkog vremena, nas vodi do stotonskog udarca u susretu sa ovim beskrupuloznim vremenom prevarantskog, razbojničkog, izluđujućeg kapitalizma.Zato bismo se svi radije vratili u ta vremena. Nije Kovačević u pravu. Sigurnost je u pitanju. Sigurnost svih vrsta. Da ćeš imati posao, ići na more, da možeš da pustiš decu da se igraju u dvorištu, da se sami vraćaju do kuće posle škole. Da niko neće početi da ti seče drveće u parku ili ulici, da ruši pola grada. Nekad vređan Novi Beograd, kao dosadna spavaonica, postaje mesto slobode kretanja, poetika modernističkog brutalizma shvaćena kao veliko umetničko dostignuće, naravno ne za one kojima je vrhunac slikarstva Milić od Mačve. Velika je prevara u tome da si danas pomoću medija deset puta više manipulisan, da sve manje razmišljaš, već se utapaš u laži koje su ti servirane. A Nina nabraja: „Dirnulo me je, ganuo me, udario je u moje sećanje, čežnja, možda ljutnja, čudno osećanje autentičnosti, beton kao simbol druženja…, i na kraju iz austrijskog paviljona, čitam drugačije od kolumnistkinje probodena stilizovana srca, poređana kao u Arlingtonu. Stradala od nesrećnih ljubavi, gore nego u ratu. Sloboda izražavanja daje i slobodu tumačenja. U svakom slučaju pokrenuta osećanja, teraju na razmišljanje, nalaze se svakakvi odgovori i putevi. A to je i poslanstvo savremene umetnosti.