Bond ko Bond

Simpatičan je vrlo dekorativan karnevalski početak – Dan mrtvih u Meksiko Sitiju. Dalje, Krejg ima lepe noge, umotane u pantalone ni preuske ni široke. Divni su pejzaži, kako urbani, tako pustinjski, snežni alpski, planinski bez snega… Šarmantna je skrhana udovica Beluči. Vrlo je ljubak Kju. Naravno, „aston martin“ ovog dela šije betmobil za pola koplja (samo estetski, ne funkcionalno). Ali, ništa od navedenog ne pokreće.

Lik špijuna sa dozvolom da ubije, kako se već dovoljno pričalo, modifikovan je. Manje sofisticiran, više nasilan, manje mizogini sociopata, više emotivan. Ali, neubedljivo. Ovo poslednje (ostalo je vrlo autentično: pije pivo i žestinu iz prljave flaše, mlati do krvi i biva umlaćen). Ljubavna priča dvoje junaka sa okrnjenim detinjstvom dosadna je i isforsirana kao i obračun u helikopteru ili potera po Rimu. Ona je ljupki doktor nauka, pritom vešta s pištoljem, s bar jednim životom na duši. Opire se Bondovim umerenim pokušajima da je poseduje, pre nego osvoji, u jednom kadru, da bi već u sledećem u pripijenoj svilenoj haljini krenula u napad. Zanima me do kojih je psiholoških procesa došlo u njenoj glavi između ove dve scene te se tako opako predomislila.

A on, doskora lik sa zavidnim opusom ženskih srca koja je ubirao iz nastavka u nastavak, zaljubio se, ponovo u nekom gepu između scena, toliko da je poslednja napetost filma pripala motivu spasavanja zatočene drage.

Dakle, Bond ko Bond. Jurnjava, eksplozije, rušenje gradskih četvrti, tuče po najneobičnijim mestima, zlobni magnati, ali i šturi ljubavni zaplet.

Ipak, tri su mi momenta bila zanimljiva. Prvi: psihološki dodatak u ratu dobra i zla. Ljuti Bondov neprijatelj, inkarnacija globalnog zla je njegov na silu pobratim. Nekadašnji dečak koji je zbog buduće nacionalne zvezde izgubio nešto ljubavi svog oca. U tom bratoubilačkom finalu osećala sam se kao da gledam savremenu ekranizaciju delova naše epske prošlosti.

Drugi: zlikovac bez empatije, ali pametan čovek, svu moć ostvaruje preko sakupljanja informacija i manipulacije njima. Nešto kao Veliki brat, vidi sve, zna sve i uvek je tu da presudi. Enterijer njegovog radnog prostora sastavljen je od nepreglednog broja aktivnih ekrana koji prikazuju dešavanja iz sveta u ril tajmu. Uplašila sam se da će bar na jednom od njih iskočiti Premijer.

Treći: obe Bondove cice imaju dvadesetak kg više od prosečne doskorašnje Bondine. Znači li to da se gradi novi prototip, da mogu da navalim na čokoladu?