Brend Marina

Istina, izujedali su me komarci, pauci ili nešto slično što juri noge po pogaženoj travi ispred Muzeja, ali… nema veze, vredelo je.

Pod vedrim nebom koje je od plavog postajalo modro, pa ljubičasto, na kraju vrlo tamno, prošarano sitnim oblacima – reče mi jedan poznanik, posebno možda dizajniranim da upotpune sliku koju je ušće te večeri trebalo da ispuni – naša performerka ispričala je svoju životnu priču.

Gledali smo je na fotkama iz detinjstva, u zagrljaju s Ulajem, uplakanu (insistirala je na ovoj telesnoj manifestaciji, nisam sigurna da li izlivu tuge što su se sastali i rastali na zidu od hiljadu milja ili kao prateći efekat histerije posle kineskog višemesečnog marša), golu, skoro golu, krvavu…

Vikali smo zajedno, pipkali smo žmureći nepoznate komšije načičkane oko bine, onda je rekla da nas voli. Da sumiram: malo ljubavi, malo priče, malo dranja – uobičajen izlazak!

Kažu da se za dobrim konjem diže prašina. Neobično mnogo volimo da smišljamo mudrosti, to nam ne valja, jer su tu, obično samo efekta radi, reči poslagane u neutemeljenu misao. Rekla bih da se prašina uopšte diže, valjda joj je to jedno od svojstava: lagana je, sklona je letenju uvis i u strane. Nema dovoljno mase koja će je nezavisno od kvaliteta konja držati na tlu. Dakle, prašina se diže za svim konjima. Ne znam kakav bi (metaforično) bila Marina. Bila dobar ili kilav, čovek ne može da prođe kroz dan a da se ne postavi pitanje da li je njen povratak i ceo teatar koji je taj dolazak otvorio bio dobra investicija.

Da li je umetnica zaslužila takav prijem, koliko je politike u svemu i da li je sve što čuva do kraja januara Muzej savremene umetnosti uopšte umetnost ili čist umetnički lažnjak?

Da, pored toga što volimo da smišljamo poslovice, izuzetno volimo da imamo mišljenje, naravno i možda pre svega o pitanjima i temama o kojima se ne obaveštavamo. Savremena umetnost je jedna od njih. Da li je Pisoar na postamentu za muzej ili magacin Keramike Mladenovac, mi još uvek nemamo pojma, ali mišljenje imamo.

Voleli je ili ne, mislili da je fejk ili autentična, o njoj se piše i piše. Eto, kad o meni bude pisala strana štampa, kad budem izlagala gde nijedna žena nije, tad ću da se zapitam ko je bolji: fejk Marina ili autentična ja. Do tad, mogu da sedim i učim o dizajniranju selfa, za unutarnje i spoljno predstavljanje, baš od Marine.