Brend Marina

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znaci jedini kriterijum „vrednosti“ je da li strana stampa pise o nekome?
   Daleko smo dogurali, hajde onda da bacimo sve nase vrednosti kroz prozor i naravno citamo samo stranu stampu jer kakve svrhe ima citati domacu ako samo prenosi ono sto pisu stranci.

   1. u pravu ste, hajde da citamo samo sta pise nasa domaca stampa, sta ko ima nama da popuje iz inostranstva sta cemo mi da mislimo i radimo u nasoj avliji.

      1. Paradox i ironija je u tome da nasa stampa pise i za i protiv. Protiv, naravno, samo ako plata ili biznis ne zavisi od drzave i institucija. Ne sumnjam u to da bi Corax nacrtao istu karikaturu za vreme Milosevica, Tadica i Vucica. U svetu toga odavno nema. Negativna kritika i odsustvo tapsanja se surovo kaznjava bez oklevanja. Biti strucan – zaista strucan – i baviti se svojom strukom a napisati bilo sta protiv bilo cega podrzanog institucijama koje na tome prave novac je profesionalno samoubistvo. U umetnosti narocito. Umetnici i pratece profesije su toliko zagazile u trziste da strucnost i pripadnost „umetnickoj“ profesiji na izvestan nacin eliminisu svako poverenje. Ne samo da se reklamiraju kao holivudski blockbuster-i vec i kao pasta za zube i ulosci. Covek mora da se osloni na sebe, pa ako pogresi, bar ce verovati u svoje zablude a ne tudju propagandu. Ili deluje ili ne.

2. Ne spadam u one koji bi tvrdili da je naziv izlozbe, svega, cistac/ica, bio odvec pretenciozan, nada umire poslednja, kao sto ne bih smatrao da bi sustina bila dosegnuta da se sve to nazvalo -indikator/ka-. Uz svo zalaganje Informera – E, moz da prodjes izmedju golog muskarca i zene, jbt, hahahah, sigurica je, nece te naguze 🙂 -, konvencionalnu Politiku ,Ovo je pocetak renesanse kulture u Srbiji…-, uvek dijalogu a ponekad i dijaloskoj ostrascenosti sklonom Danasu, da ne pominjem Pecatnjak, da ne pominjem isusivanje izvora Tronose, za vecinu nase spupsovane, javnonepreduzetne, zaguzarstvene nashosti, to je jedan marginalni hepening. Margina Abramovic. Time, na indikatorsku nesrecu sveta, dokazujemo da jesmo svet – onaj njegov popuacijom puniji deo, ne nuzno popularan, nuzno populisticki. Ali eto, trudimo se, ne da ne kvarimo, nego da iskoristimo, mozda tako dosegnemo i prefinjenost. Nem nis protivu. Muzej savremene umetnosti? Malo mi je bizar da nesto sto je savremeno bude strpato u muzeja, opet, bilo bi lijepo da postoji neka institucija koja daje neki stepen etabliranosti savremenoj umetnosti – mozda se prosiri margina, ako je to dobro, nem pojma, uvek su mi bila draza umetnicka dela nego sami umetnici, kod performansa je to osobito tesko. Misim mozes ti da malas oceubice i cedomorce sa oreolom i da diskretno provlacis kroz biblijska prikazania neke metafore, ali dansnji samodrsci, globalno, imaju takovu moc da takova dela ne mogu trajati toliko andrejrubljovski dolgo. Ne znam za Keramiku Mladenovac, drago mi je ako i dalje postoji, ako nije redimejdi.

3. Marina je, pre svega, izdala samu sebe i performans. Opšti utisak je kontrola publike.

4. Dakle, nisam ni sumnjao, Srbi su najpametniji narod. Sve znaju, čak i kad se sa nečim ne bave. Ali, po osećaju…Ološ sa Zapada hoće da im uvali svašta, pa i Srbo-crnogorku Marinu. Ona je kao neka umetnica što izlaže u nekoj MOMI. Jaka stvar. Ako pitate beogradske taksiste, a oni su najobavešteniji i sve znaju, lepo ćete čuti da to Marinino NIJE UMETNOST! TAČKA!