Čemu služe dnevne novine

Mobilni telefoni i portali ubili su ovaj vid informisanja. Verujem da mlađi od dvadeset godina ne bi umeli da nabroje ni pet naslova dnevne štampe, sumnjam čak da bi znali i za portale.

Stajala sam pre par meseci ispred trafike i čekala da vidim da li se novine uopšte prodaju ili se štampaju tek onako, u ime tradicije. Cigarete, sokovi, ajstijevi, čokoladice, busplus dopune, časopisi… Onda je došao jedan stariji čovek i kupio Politiku.

Njegova posebnost nije ležala samo u činjenici da je jedini kupac koji je u roku od petnaest minuta kupio novine, već je bila po sredi i njegova fizička specifičnost. Kretao se polako, pomalo s mukom. Dok je hodao, proteza koju ima umesto, koliko se sećam, desne noge diskretno je škripala. Kupio je novine i uz tihi jecaj metala odšetao u sporednu ulicu.

Od tog dana, s vremena na vreme, ponovo začujem poznato škripanje. Branilac prakse printanja dnevnih novina mirno korača trotoarom. U ruci mu je nekad kesa, češće samo Politika. Videla sam ga i juče. Njihao se levo-desno i zvukom najavljivao prolazak pored moje zgrade. Opet je u ruci imao samo novine.

Posmatrala sam ga sa terase kako odmiče. Da li je u pitanju tek ritual koji ga izmami napolje ili zaista prelista/pročita novosti odštampane na velikim stranama Politike, ne znam. Možda ću ga jednom pitati. Bilo kako bilo, svaki put kad začujem ritmično cičanje i vidim ga kako jezdi kao na nemirnoj vodi noseći novine, gane me.

Možda zato što me podseti na detinjstvo kad je deka izlazio svakog jutra u nabavku i vraćao se sa Ekspres Politikom a onda je prilježno čitao do podneva, dok niko nije smeo da ga prekida. Možda. Možda samo zato što su novine prestale da budu u saglasju sa brzinom kojom sad živimo pa imamo vremena jedino da jurimo po portalima i psujemo kad neko postavi tekst sa više od hiljadu karaketra. Sve je brzo i bučno, na stolu se samo gomilaju knjige i časopisi za koje znam da će ostati nepročitani. Dnevna štampa u toj trci apsolutno gubi boj.

Na pitanje da li je print izdanje nepotreban izdatak nemam odgovor, ali pretpostavljam da će ovaj vid obaveštavanja javnosti nestati sa generacijom mog komšije vernog Politici. Do tada, iako novine u papiru ne čitam, volim da ih vidim na kioscima jer znam da nekom znače. Bar toliko da izađe napolje i prošeta se.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.