Crv sumnje

Neko, ne sećam se ko (mada bi trebalo da ga lociram i zapamtim, jer postoji opasnost da postavi još neku minu u moj jelovnik), objavio je tekst koji donosi užasnu vest: u kafi koju pijemo nalazi se do 10 posto bubašvaba. Proverila sam, više portala je prenelo ovu informaciju.

Naime, britanski hirurg koji na TikToku otkriva razne medicinske tajne u dvadesetak sekundi mi je ogadio jutro kratkim snimkom gde kaže da dok pijemo kafu, pijemo i mlevene bubašvabe. Napale su me slike koje je bolje da ne delim ni sa kim.

Isprva nisam znala kako da se nosim sa otkrićem. Prvo mi je palo na pamet da potpuno obustavim konzumiranje kafe. Onda sam u komentarima ispod teksta pročitala da bubašvaba još više nego u kafi ima u brašnu, a zatim i u drugim namirnicama. Pokušala sam da saberem znanja koja sam pokupila iz medija tokom leta i osmotrim kako su te istine delovale na mene.

Dakle, paradajz i jagode su najotrovniji darovi prirode budući da su tretirani pesticidima u meri koja im oduzima pravo da se smatraju povrćem, odnosno voćem. To su pesticidi u celosti. Mleko nije proizvod koji nam daje krava (ovca, koza), već špricer od raznih prahova, ulja i mnogo hemije koja se imenuje kombinacijom velikih slova i brojeva (od čega ponešto iskreno i piše na ambalaži, ali to niko ne čita; uopšte, ambalaža se kod nas ne koristi kao izvor informacija nego kao kontejner za sadržaj koji iz svoje naivnosti smatramo jestivim). Odavno znam da su šargarepe zdrave samo ako su iz bakine bašte (ako neko još ima baku sa baštom).

Kad sve oduzmem i saberem, mediji, mogu slobodno da zaključim, imaju za cilj da me sateraju u ljutu glad. Moguće rešenje je da ignorišem njihove plemenite potrebe da obelodane mračne tajne pijace i industrije. Tako sam odlučila da skuvam kafu. Naterala sam sebe i da je popijem. Međutim, nasilje nikad nije rešenje. Kafa jednostavno više nije imala isti ukus. Bila je teža, oporija, gorka.

Dok sam se tešila hipotezom da je u pitanju lažna vest, čime sam želela da vratim svoj život tamo gde je bio pre teksta, pozvala me je prijateljica. Šta radiš? Pišem. O čemu? O tome kako u kafi koju pijemo ima 10 posto bubašvaba. Usledili su zvuci gađenja i replika: Odvratno, izvini, neću da čitam taj tekst. Ne pada ti na pamet, recimo, da više ne piješ kafu? Ne, to je isključeno.

Ne znam da li je tačno ili ne ono što sam pročitala. Svakako, crv sumnje me muči. Možda je porazno, ali složila bih se sa nekim komentarima ispod objave: neke „istine“ ne moram da znam.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.