Deepfake pornografija – deep problem

Pored toga što je u tekstu naznačeno koji su sve oblici ovog starog fenomena (jer mislim da se žene, otkako je falocentrično društvo smenilo neko prethodno, uče da ni njihovo telo, ni njihove potrebe, ni njihova seksualnost ne pripadaju njima, te da se ucenjuju, okrivljuju, optužuju zbog nekad čak i naznaka slobode i nezavisnosti u tom seksualnom pogledu) u novom ruhu, digitalnom razume se, rečeno je i da su žrtve obične žene, jer one se tog svog (seksualnog) dela, po automatizmu, kako ih je naučio patrijarhalni koncept, stide.

S druge strane, na muškarce osvetnička pornografija ne može da utiče tako snažno.

Ovo nije eksplicirano, ali pretpostavljam da to znači: tako da se povuku, trpe psihičke ili emotivne, socijalne i druge posledice.

Naprotiv, kaže se, za njih je ovaj vid prezentacije često i promocija.

Pitanje je šta može uopšte da se očekuje od društva kome je nasilje, svako pa što da ne i AI, gde se žene uz pomoć aplikacija skidaju i prikazuju svetu na gledanje i konzumaciju, postalo lifestyle.

Rekla bih, ništa drugo do sve kreativniji načini da se neko upropasti ili još bolje – iskoristi.

Svakako bih istakla da je deepfake pornografija rezultat poremećaja društva, da ne kažem ozbiljnog problema koji je metastazirao i zahvatio sve ćelije pa više nema popravke.

Međutim, u celoj osvetničkoj pornografiji vidim još jednu bolest, a to je ponovo prihvatanje da su žene najveće žrtve.

To je ženama usađeno u DNK, to da su mučenice koje moraju da trpe i idu na psihoterapiju da bi prevazišle obest svog bivšeg partnera i pogledale svetu u oči.

Ne bih rekla da je „oko za oko zub za zub“ metod odbrane mudar, ali nekad možda može da upali.

Od institucija nemam očekivnja.

Po cenu da zvučim militantno, zaključila bih da ne moraju žene da trpe „enormno veće posledice“ nego muškrci, jer ako im je iznevereno poverenje i ukaljan ugled po merilima našeg ili tuđeg voajersko-palanačkog društva, mogu i one da se bace na obradu fotografija i snimaka.

Meni u trenutku pada na pamet nekoliko načina na koji i muškarci mogu da se osramote, upravo uz korišćenje njima omiljenih stereotipa.

Fizički svet, ovaj nama poznat i dostupan, opipljiv, i tako je poprište borbe, pa neka to bude i onaj “veštački” u kome živimo nekad proporcionalno više nego u svetu kojim teku zaprljane reke i koji čeka bagere da nam poprave standard.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.