Eskapistička kapija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Konzumerizam je postao vazniji od sustine postojanja.
   Ako posedujete najbolji mobilni telefon to Vas ne cini pametnijim, lepsim, boljim covekom ili nekim ko ima lepu dusu.
   Sve pomenuto stice se prevashodno u kuci, zatim obrazovanjem i posedovanjem empatije.

2. Kada su građene 2 stepenaste zgrade , nema tog anti-protivnog Srbende koji nije postavio sarkastčna pitanja : ko će tu stanovati ; ko ima „toliko“ para za stan u tim i takvim zgradama i … šta bi… !?? Našli se kupci , bilo i „borbe“ ko će kojii sprat i stan …
   Volimo mi na brdovitom Balkanu da prizivamo kob i zlo , pa i nadajući se da će neko imati štetu , samo da budemo „u pravu“.
   Mante se ljudi „ćorava“ posla. Tamo neko u belome svetu sedi i izvodi matematiku šta će ga i koliko kođštati ( studija izvodkhivosti i – održavabja). Ne ulažu oni pare k’o naš narod – odokativno – već – čista matematika.
   Ako zavirite u ugovorne klauzule , naći ćete u Ugovoru stavku ( naprimer za nadzornog organa ) – koliko ga sleduje stolica u kabcelaiji , čiviluka ; olovaka ; frižidera ; i sijaset „sitnica“ koje mi u ČUDU gledam , a njima je to normalno – uračunato u trošak.
   Tako ,dušebrižnici moji , ne sekirajte se vi za Alabarove investicije i namere – izračunate su po-odavno … !!!

   1. Pišeš o stvarima u koje se ne razumeš. Šta ti znači pojam „dvostepenaste zgrade“? Objasni to čoveče. Ja sam arhitekta već tridesetak godina, projektovao u šest evropskih država objekte, ali takav pojam mi je nepoznat. I nije nproblem hoće li taj Alabar zaraditi, već je problem što on zarađuje na naš račun, naše pare se prelivaju u njegove džepove, i džepove onih domaćih koji su sve to organizovali, a jednog dana će završiti tamo gde im je mesto. Pošto je taj Alabar dobijao kvadrat najvrednijeg Beogradskog građevinskog zemljišta? Koliko stvarno vredi to zemljište? Ko plaća komunalno opremanje tog zemljišta, ulice, podzemnu infrastrukturu, uređenje zemljišta, rušenja, ispumpavanja podzemne vode? Koliko to košta a koliko je do sada taj Alabar dao svog novca? I koliko godina taj isti Alabar ima pravo da odlučuje ko će i šta graditi na tom zemljištu BG na vodi? Koliki procenat će da traži? I ko se sve u te poslove ugrađuje sa nepoznatih računa na egzotičnim destinacijama? Mnogo je to pitanja na koja ćemo dobiti odgovor kad već velika šteta po grad i narod bude već ogromna.

   2. Tema nije ekonomska računica, već duh koga čine ljudi koji u Beogradu žive.
      Kako sam iz susednog Pančevu, pri čemu sam polovinu života provodio južno od Dunava, smatram da Beograd uvek imao velelepnost, značaj i odvažnost, ali je duh grada ono što ga je izdvajalo i po čemu je bio i ostao pamtiv.
      Nažalost politika dominira, diktira i satire. Najbolji primeri su zatvranje (sankcije) i bombardovanje 1999 kao epilozi, a kao stotinu puta viđeno.
      No epohe se menjaju, duh ostaje.

3. I ako zanemarimo da se u Beogradu samo grade objekti u kojima će se samo povećavati potrošnja našeg stanovništva, od velikih trgovačkih centara do nepotrebne stanogradnje i izgradnje poslovnog prostora, kao i stranih banaka koje ne daju kamate na štednju, več nam naplaćuju i držanje naših para, gde stranci i grade, pa i tu zarađuju i iznose naše pare, iscrpljujući naše resurse, stvarajući poluidiotsko društvo, oni nam uništavaju i stari centar grada, u kom će početi trgovina po trgovina da se zatvara. Dobićemo vremenom avetinjsku Knez Mihajlovu, i celu pešačku zonu kao posledicu. Žele da naprave od ove urbanističke džungle mega objekata novi centar grada, dok bi stari polako padao u drugi plan.Tako nešto se dešavalo u američkim gradovima, u Evropi NIKAD. Sve je podređeno šundu i kiču, potrošnji i estradi na račun kulture, istorije, čovekomernosti. Kakvi parkovi! Oni ne stvaraju profit, imaćemo kafiće, klubove, kockarnice, kladionice, javne kuće na obalama dveju reka, naravno i na vodi, sve jedan do drugog objekta iz kojih će se izlučivati tona smeća i fekalija u te reke.

4. Ne razumem žal za onim što se nalazilo u savskom amfiteatru (osim za ložionocom i starim lokomotivama). Sve ostalo je bilo ruglo. Da li je Beograd na vodi mogao da bude lepši, verovatno da. Pitanje je kome bi se isplatilo da ga napravi. To što će pare da odu u privatne džepove je normalno i u skladu sa diskursom sa početka devedesetih kada smo se opredelili za kapitalizam. Inače parterno uređenje i održavanje javnih površina su za svaku pohvalu i primer kako bi ceo grad trebao da izgleda. A ovo o došljacima ne treba komentarisati, većina Beograđana koji se busaju u grudi svojim poreklom samo treba da se sete gde su im rođene babe i dede, koji su opet menjali izgled grada ljudima koji su tu živeli pre rata. To je jedna istorijska spirala….

   1. Ja sam do nedavno mislila da su ljudi koji u komentarima podržavaju Beograd na vodi redom botovi, a onda u jednom društvu naletim na tipa koji isto misli kao i Srečko. Prosto je neverovatno da pristalice Beograda na vodi uvek potežu taj argument da je Savamala bila ruglo. Ne radi se o tome da li ruglo treba da ostane ili ne več šta i kako izgraditi. Uređenje Savskom amfiteatra je decenijama odlagano upravo iz razloga jer su uvek bile sukobljene dve struje. Jedna koja je smatrala da taj deo Beograda treba da bude uređen na ponos i upotrebu svih Boegrađana, i druga koja je gledala kako da se od tog javnog prostora okoristi. I, pobedili su ovi drugi.
      Nije mi jasan taj mentalni sklop ljudi koji ne vide proste činjenice. Da li su zaslepljeni razglednicama Dubajia i Abu Dabija i misle da će Beograd postati svetska metropola ako neon počne da svetli na Savi. Ko je bio u tim bliskoistočnim gradovima, a ima oči da gleda. mogao je da vidi svu ispraznost tih gradova. Javne površine su svedene na minimum. Tako će biti i sa Beogradom na vodi. Dobićemo biciklističku stazu uz savu uz Savu i prilaz ka komercijalnim sadržajima, i to je to.

5. Verovatno je na mestu BG. na vodi trebalo graditi nešto sa „ljudskijim likom“, tačno je to oko tržnih centara, ali oni su za značajan deo populacije, pogotovo ženske, postali svetilišta i vrsta terapije-šoping kao doping- i to je tako; da nam je više Nina Savčić, ali avaj! Ali malo je deplasirano lamentirati nad nekim starim Beogradom, ma šta to značilo. Tako su i krajem 19.veka tadašnji stari Beograđani naricali što nestaje stari Beograd u kome su se poštovali adeti i amaneti, a taj Beograd je bio, velikim delom, tursko-cincarska naseobina. Beograd se uvek gradio stihijski, i posle I i II svetskog rata, pa od 1990-ih itd. Ima to veze i sa odsustvom kontinuiteta, našim duhom koji ne preferira staloženost….Beograd je prevelik za državu veličine Srbije a to pitanje bi trebalo rešavati preseljenjem mnogih službi i poslova u druga manja mesta, ali šta bi onda radili investitori i svi ostali iz (u)građevinske delatnosti koji preferiraju razv(b)ijanje Beograda?

   1. Nije mi bila namera da polemišem, ali moram da ukažem na NEISTINE! Beograd se od početka razvijao planski, još od svog prvog urbaniste, Emilijana Josimovića, a posebno po formiranju velike države, veoma poštujući plansku regulativu u socijalističko vreme, GUP-Generalni urbanistički plan sa važenjem od 20 godina i DUP-ove, Detaljne urbanističke planove manjih celina koji su važili pet godina. Od devedesetih, vratili smo se regulacionim planovima koji su projektantima davali više slobode i koji su postojali u vreme kraljevine, da bi od 2012, a verovatno i nešto ranije, zavladao urbanistički haos, koji ja nazivam šaljivo Liberalnim Urbanizmom, po kome novac odlučuje sve, drugih pravila nema. Da li se time ugrožava postojeća struktura grada, posebno nadzemna i podzemna infrastruktura, ekologija, čovekomernost, vizure, istorijska slojevitost i nadasve funkcionalnost, NIKO NE BRINE. Istina je da je Beograd prevelik za Srbiju, da su administrativne zgrade prevelike za realnu administraciju, ali idealnu za partijsku birokratije. Ne treba preseljavati delove administracije, treba je zadržati u Beogradu, ali smanjenog obima, koja zadovoljava državu od manje od 7 miliona stanovnika, sa tendencijom da se dalje smanji. Ovo što se dešava, zove se stručno METROPOLIZACIJOM države. Tu je jedan veliki, mamutski centar i sve ostalo je manje vredna provincija, gora što se više ide od centra. Suprotno tome je REGIONALIZACIJA, sa jedno 4 do 5 regija, gde bi razvoj bio ravnomerniji. Naravno, to partokratska birokratija ne želi, oni svi žele da žive u Beogradu, da dovuku što više svoje rodbine u centar svih zbivanja.

      1. Ako ste Vi arhitekta i kažete da se Beograd planski razvijao, čini mi se da je dovoljno baciti pogled na Beograd, prošetati ulicama, videti fasade i sl, pa uočiti da to nije tačno. Da li je planski „posaditi“ Beograđanku tu gde jeste, ili zgradu Politike u Makedonskoj, ili pak onu zgradu od 12-13 spratova u Svetogorskoj, kod Doma Jevrema Grujića ili „Laze Šećera“, kako Vam drago? Ako je to deo Plana i rezultat Struke, onda svaka čast i Planu i Struci!

         1. Pitanja pokazuju nekompetenciju.

            1. a odgovor prepotentnost i nepostojanje zelje za diskusijom. Procitao sam gore da si arhitekta i definitivno znas mnogo vise o arhitekturi od nas obicnih smrtnika, i nije to sto pricas ono sto smeta, vec tvoj ton, gde mislis da vredis vise zato sto znas vise o jednoj temi.

               Znas sta jos citam iz tona? Da nisi uspesan, bez obzira na sve sto si napisao o sest kontinenata, i da zbog toga nisi zadovoljan, i da krivis drustvo zato sto ne dobijas ono sto mislis da ti sa pravom pripada na konto inteligencije, proslosti i obrazovanja – odlika neuspelih inteligentnih ljudi

               Evo ti prijateljski savet: potrudi se vise. Prvo namesti svoj krevet svako jutro, onda sredi telo pravilnom ishranom i kretanjem, onda organizuj komsije da vam ulica bude primerna – i tek onda uzmi da spasavas svet (ili Beograd)

               Provalices da se vodje ne radjaju, oni postaju, i vodjstvo im je u 100% slucajeva nametnuto, nezeljeno. Ali nikad vise neces filozofirati po drustvenim mrezama, jer nit ces imati vremena, niti zelje.

               Primeti da sam odvojio vreme da ti kazem nesto konstruktivno, osmehni se, klimni glavom i zahvala, i nikako ne ulazi u polemiku

               E da, i uvek se potpisuj, dobro je za samopouzdanje i izgradnju slike o sebi, plus cvrsce stojis iza svojih reci