Ne bih volela da zvučim sentimentalno, ali… zvučaću upravo tako. Mučno mi je bilo da gledam Bouvijeve nove spotove, posebno otkako su objavili da preminuo.
OK, ljudi su smrtni, čovek nije bio u cvetu mladosti, bio je šoumen sklon egzibicijama i tokom života, šta više, celog svog medijskog života… Ipak, užasan šok! Ne znam da li je ljutnji koju sam osetila svrha bila da me zaštiti od tuge. Verovatno. Bouvi je obeležio moje ranotinejdžerske i tinejdžerske dane (i dalje), imao je ceo zid u sobi (napominjem, jedini od bogate ponude muzičara tada, pedantno u 42 primerka zalepljen preko pogrešno umućene boje) i čitavu seriju portreta u raznim tehnikama.
Blackstar i Lazarus sam videla onda kad su okačeni, dva dana pred njegovu smrt. Morbidno, jezivo. U ponedeljak sam ih gledala ponovo, sad sa informacijom više. Prikovana pred ekranom, ambivalentna, htela sam da ugasim Jutjub i htela da ponovo pa ponovo puštam spotove. Kako je mogao živ da nam recituje (peva): Look up here, I'm in heaven/ I've got scars that can't be seen… U nedelju sam se pitala koji mu je đavo, u ponedeljak me je to duboko potreslo.
Čudna je stvar sa lepim ljudima. Oprašta im se svašta, ali veoma im se zamera starenje i propadanje. Ljuta sam bila što je estetizovao bolest, što je od svoje smrti napravio pozorište, nešto kao umiranje uživo… Lepa maskulina obrada Norme Dezmond, tip-top sređen za ulogu, vrti se pred kamerama sa zavojem preko toliko prepoznatljivih čakarastih očiju. Njegov višedecenijski saradnik i prijatelj Toni Viskonti piše da je Bouvijeva smrt, kao i njegov život, bila umetničko delo. Dok sam visila na Jutjubu, sve vreme sam mislila da bi neke stvari trebalo da ostanu iza zavese. Nisam mogla da mu oprostim što je snimio svoje propadanje i ostavio nam da ga tako doveka gledamo izmučenog rakom. Eto, infantilno i sebično, kao dete koje se ljuti na roditelje kad ih boli glava, a zapravo mu je žao što draga osoba pati.
Ponedeljak sam posvetila tim novim pesmama, jezivim, mračnim, prošao je u znaku njegove smrti (Where the f… did Monday go? stih je iz pesme čiji sam naslov ukrala – Girl loves me). Zato sam odlučila utorak da posvetim onoj rok zvezdi u koju sam bila ludo zaljubljena kao šesnaestogodišnjakinja (i malo pre i malo posle), njegovom životu: Starman, Rebel Rebel, Fame, Cat people, Modern love, Ashes to ashes (snimak iz 2000).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
