Jedan na sto

Sa aktuelnog muzičkog švedskog stola ima kod nas svašta da se probere, iako je mnogo bendova koji se oslanjaju na domaći rok osamdesetih, valjda poslednji period koji je iznedrio nešto novo.

Primera radi Mortal kombat je ceo paket. Odličan zvuk s tekstom koji ne govori o ljubavi prema komšinici ili o ličnoj depresiji manifestovanoj kroz alkoholizam, nego poziva na društveno buđenje. Orasi su zanimljivi jer u rok oblače tekstove srpskih pesnika XX veka. Hadži prodane duše su neizmerno maštoviti (njihova pesma „Zakonodavni organ“ ima ritam i rimu pesmice za decu, ali može da se čita i kao dobra metafora o svetu u kom živimo). Odlični su Kralj Čačka, Repetitor je na svim nivoima dobar: muzika, vokal, tekst… A Stuttgart online, iako ne nudi nov zvuk, isceljuje posle muzike kojom nas truju na sve strane.

Međutim, naša vitalna rok scena živi skoro u getu. Srećom Jutjub je demokratski medij i nije mu u komisiji Saša Popović pa tu svašta može da se nađe. Što se tiče ostalih medija, stanje je prilično žalosno. Na raznim kanalima vlada teror folka (ili kako se već zovu hibridni žanrovi iz folka nastali). Svakog dana se na TV-u takmičari lepog glasa nadmeću u pevanju Ace Lukasa (stari i mladi, svako ima svoj termin), za zrnce roka postoji samo „Tri boje zvuka“, emisija na RTS u skoro ponoćnom terminu (kao da je porno materijal).

Dakle, ne čini mi se da je, kako se nagoveštavalo, propao rok (iako autentičnog ima u tragovima, ali bar to što se reciklira uglavnom dobro zvuči, a nekad čak nosi svežu poruku), već su ga izbacili napolje na sneg i ozbiljan minus jer kvari glave. Nije čudno, verovatno ekipi koja kroji „kulturnu politiku“ mnogo više odgovara da se vrte stihovi: „Ako ti još fali krevet moj, da te puste, ne brini se, javiću obezbeđenju, stani mirno, sačekaj svoj broj, jer muškarac ja sam po ubeđenju“ (one and only, pomenuti gospodin Lukas), nego: „… kada nepravda postane zakon, otpor je tvoja dužnost“ (Mortal kombat).