Kako je Isidoru progutao mrak

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo!

2. Bravo Nina,ali nažalost je tako.

3. Ako ste Isidoru voleli toliko koliko se (tek) čini kroz ovaj tekst, i ako Vam nedostaje, ne bi bilo zgoreg da ste zapravo rasvetlili, makar fenjerčetom, taj mrak što ju je, kako navodite, progutao. Na primer, isto truda i teksta da kaže ko je dobio nagradu, o čemu se tu radi i malo ko je bila Isidora i zašto bi trebalo (možda) više da se njoj piše i zašto je Vama draga, itd. Ovakav prikaz je samo dodatni klin u kovčeg, što bi se reklo, i dodatno pokopavanje lika i dela, a usput i „društva u kom živimo“. Njen lik i delo niti poznajem, niti me je ikad zainteresovala, ali čini mi se da je kao čovek zaslužila bolje od svojih prijatelja i potovalaca, vas četrdesetak bar, što inače uopšte nije mali broj ljudi.

4. Нина Савчић (ЈОШ) није добила награду НИН-а, али је управо она овогодишња добитница (али за 2019. годину) ПРЕСТИЖНЕ награде „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“ за ИСТАКНУТО књижевно дело. „Власник свега нашег“, њен први роман у издању „Архипелага“ за који је критика изрекла само речи похвале је пред нама: „Читалац се суочава се с мајсторским приповедањем и са важним питањима које потресају саме основе његовог света. Ко је власник свега нашег? Шта ми све имамо? Чији је наш свет? Где смо ми у свом животу?“ Честитам Нини у нади да ће многи радозналци наћи своје одговоре у неким од питања овог романа и желим јој плодан и успешан стваралачки живот, као и да, по трајности свог дела, што више личи на Исидору Секулић.
   Рођена у Београду, Нина Савчић је књижевница, ликовна уметница, теоретичарка културе и медија, дизајнерка и колумнисткиња. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на одсеку Српски језик и књижевност и на Факултету примењених уметности на одсеку Унутрашња архитектура. Магистрирала Теорију уметности и медија. Магистарски рад објављен је под називом Њујорк у филмовима Мартина Скорсезеа: анализа локалистичких ситуација. У току је рад на докторату о америчком ситкому. Објављивала приче, песме за децу, текстове из области филма, књижевности, језика. Излагала на самосталним и колективним изложбама колаже, асамблаже, аквареле, гваш. Ради графички дизајн и дизајн ентеријера. Од 2013. колумниста је дневног листа Данас и писац радио-драма за децу за Први програм Радио Београда. Живи у Београду, а „Власник свега нашег“ је њен први роман.
   Награда „Исидора Секулић“ је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац. Награда се састоји од плакете, повеље и новчаног износа.
   Исидора Секулић је живела и стварала на територији ове општине тако да је то непосредни повод за име ове награде. Награда додељује се сваког јуна од 1968. године за најбољу књигу објављену претходне године и има велики значај у српској књижевности. „Председници Скупштине Фонда Исидора Секулић” били су Милан Орлић (од 2001. до 2005. год.), Вида Огњеновић (од 2006. до 2008. год.) и Ратко Адамовић (од 2009. до 2016. год.). Након тога, ниједан други председник није номинован за ту функцију председник жирија је био Петар Арбутина од 2017. до 2018. године. До сада је проглашено укупно 69 добитника, укључујући и десет жена; за два победника направљен је следећи изузетак: књига Рајка Петрова Нога објављена је 1967. год. (треће издање 1984. год.), и кратке приче Видосава Стефановића први пут су објављене у студентском часопису (1967. год.) и као књига 1969. године.
   Лауреату за 2008. уручено три хиљаде евра у динарској противвредности, то је мање или више од 300.000 динара. Наградни фонд је први пут смањен на представљању награде за 2017. годину на 120.000 динара, претходних година добитници су добили 300.000 динара (од 2009. год).
   2019. године председник жирија је био Александар Јерков.
   Награда „Исидора Секулић“ за 2019. годину ће бити додељена следећим годинама у оквиру „Дана Исидоре Секулић“, заједно са доделом књижевних награда за 2020. годину.
   Добитници:
   2018. Александар Гаталица „Последњи аргонаут“
   2017. Угљеша Шајтинац „Жена из Хуареза“
   2016. Лабуд Драгић „Кукавичја пилад“
   2015. Светислав Басара „Анђео атентата“
   2014. Давид Албахари „Животињско царство“
   2013. Соња Веселиновић „Кросфејд“
   2012. Жанета Ђукић-Перишић „Писац и прича – Стваралачка биографија Иве Андрића“
   2011. Слободан Владушић „Црњански, мегалополис“
   2010. Владан Матијевић „Врло мало светлости“
   2009. Ђорђе Милосављевић „Ђаво и мала госпођа“
   2008. Владислав Бајац „Хамам Балканија“
   2007. Мирјана Бјелогрлић-Николов „Приче за досадно поподне“
   2006. Зоран Живковић „Мост“
   2005. Ратомир Дамјановић „Џонијев соло“
   2004. Ивана Хаџи-Поповић „Замка“
   2003. Владета Јеротић „Путовања, записи, сећања“
   2002. Борис Миљковић „Чај на Замелеку“
   2001. Милован Станковић „Све о породици Фулер“
   2000. Мирјана Новаковић
   1999. Зоран Богнар „Нови човек“
   1998. Марица Јосимчевић „Пут коже“
   1997. Ратко Адамовић „Бесмртни Калеб“
   1996. Срба Митровић „Снимци за панораму“
   1995. Милан Орлић „Из поларне ноћи“
   1994. Ђорђе Трифуновић за његово дело о старој српској књижевности
   1993. Доброслав Смиљанић „Вилин камен“
   1992. Петар Пијановић „Проза Данила Киша“
   1991. Мирослав Максимовић „55 сонета о животним радостима и тешкоћама“
   1990. Новица Петковић „Огледи из српске поетике“
   1989. Душан Иванић „Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности“
   1988. Јован Радуловић „Даље од олтара“
   1987. Љубиша Јеремић „Трагички видови старијег српског романа: од Јакова Игњатовића до Светолика Ранковића“
   1986. Хатиџа Диздаревић-Крњевић „Лирски источници: из историје и поетике лирске народне поезије“
   1985. Данко Поповић „Књига о Милутину“
   1984. Рајко Петров Ного „Зимомора“
   1983. Слободан Зубановић „Домаћи дух“
   1982. Лазар Трифуновић „Од импресионизма до енформела“
   1981. Слободан Ракитић „Жудња за југом“
   1981. Никола Милошевић одбио да прими
   1980. Радослав Братић „Сумња у биографију“
   1979. Милован Данојлић „Змијин свлак“
   1978 није додељена
   1977 није додељена
   1976. Тања Крагујевић „Митско у Настасијевићевом делу“
   1976. Драгомир Брајковић „Крвава свадба у Брзави“
   1976. Мирјана Павловић „Заједнички именитељ“
   1975. Милан Комненић „Ерос и знак“
   1975. Мирко Магарашевић „Сенке бесмртности“
   1975. Миленко Вучетић „Гласови“
   1974. Ђуро Дамјановић „Магла у рукама“
   1974. Ибрахим Хаџић „Оформити јединствено животињу“
   1974. Чедомир Мирковић „Есеји и критике“
   1973. Митко Маџунков „Убиј говорљивог пса“
   1973. Миодраг Станисављевић „Књига сенки“
   1973. Милорад Блечић „Како се рађала југословенска револуционарна поезија“
   1972. Миладин Ћулафић „Нешто“
   1972. Марко Недић „Магија поетске прозе. Студија о Растку Петровићу“
   1971. Светозар Влајковић „Неко друго лето“
   1971. Радомир Андрић „Шумска црква“
   1971. Александар Петров „Поезија Црњанског и српско песништво“
   1970. Бранислав Петровић „О проклета да си улицо Риге од Фере“
   1970. Божидар Милидраговић „Уметник Золт“
   1970. Срба Игњатовић „Саломина чинија“
   1969. Мирослав Јосић Вишњић „Лепа Јелена“
   1969. Вито Марковић „Пакао”
   1969. Богдан А. Поповић „Есеји и критике”
   1968. Видосав Стевановић „Рефуз мртвак“
   1968. Јован Христић „Облици модерне књижевности”
   1967. Живојин Павловић „Две вечери у јесен” [37]
   1967. Љубомир Симовић „Шлемови” [38]
   1967. Светлана Велмар Јанковић „Савременици”

5. Čestitamo na prvencu koji se izborio za ovu prestižnu nagradu!
   Još mnogo novih romana sa lepše strane života, one duhovne koje nadvladavaju prosta materijalna spoticanja Vam želim!