Država, to vam je nešto nalik na brod.
Ova naša, nažalost, najpre nalik na onaj Remboov.
Imate kapetana koji je glavni baja, imate nekog tamo šefa palube (recimo) ili prvog oficira, ili tako nekako, koji stoji na pramcu i govori: levo, desno, ovoliko čvorova, onoliko čvorova, stani, kreni, aj sad, pusti sidro, diži sidro i tako to, viče naredbe koje dobija „s vrha“.
Imate one koji se šetkaju po palubi i prave se da nešto rade i imate one koji su zarobljeni po kabinama i jedu šta im se da, izađu na vazduh ako dobiju ausvajs i s vremena na vreme dobiju po nosu.
Da, ovde negde bi trebalo ugurati i narod. OK, i on je tu negde.
Nevidljiv ali koristan kad zatreba.
Ako nastavim, propašće mi metafora.
No, dobro, da izdvojim najvažnije: imamo kapetana, brod, pramac i kuhinju.
Ta kuhinja je ključna, ona obezbeđuje zdrav život većem delu brodske populacije.
U jednom od lonaca kuhinje pravi se salata od ideja pretvorenih u mudre poruke.
Taj lonac na ovom brodu predugo je bio na vatri pa je od njega ostalo NIŠTA.
Raspršili se slogovi poruka, pomešali, sad ih bog otac ne može ljudski sastaviti.
Kao da su od biorazgradivih kesa pravljeni nekad revolucionarni slogani, sad su nepovezane kuke i vijuge.
Kad vam tako pukne centralni mesidžboks, onda počnete da tragate za alternativnim, jer kako ćemo bez poruka-vodilja.
Tako sam ja počela da skidam paučinu sa neke davno zapostavljene kutije koja je sabirala meni značajne poruke.
Začudo, u ovoj su kutiji poruke znatno boljeg zdravlja nego gorepomenute.
Motam tako po papirima, opija me sentiment, sećanja naviru…
Neverovatno je koliko su sve davno sakupljene poruke i dalje zdrave.
Ima, razume se, i nekih bajatih, ali uglavnom su sasvim solidne.
E, sad…
Takve kutije trebalo bi vetriti i apdejtovati ponekad.
Vremena se menjaju, moraju i poruke.
A sada je pravo vreme.
Bacite pogled napolje i od nekad prazne letine vidite postala bogata plodna mesidž teritorija.
Da budem jasnija, navešću i „studiju slučaja“. SOLIDARNOST, to je jedna od reči koja se često javljala na sačuvanim porukama.
„Studija slučaja“ je ova: u roku od jednog dana skupili smo novac za obnovu izgorelih štala.
Pa mi nemamo nikog drugog do jedni druge!
A to je dovoljno, kako se ispostavlja.
Eto još jedne zaboravljene mudrosti: imamo jedni druge!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
