Knjiga utisaka

Prva je izjava predsednika Sergeja Trifunovića. „Žrtvujem lični život da privučem pristojne ljude“, kaže novoizabrani funkcioner. Zbunio me je. Kako misli da privuče pristojne ljude? Mišolovkom? Silom? Ćutanjem? Da, možda bi ova poslednja tehnika urodila plodom. Istina, postavlja se i pitanje šta znači „pristojno“ u njegovom rečniku.

Gospođa Zorana Mihajlović: „I razumem i ne razumem građane koji protestuju.“ Ozbiljna filozofija. Ne znam kako da se postavim prema ovoj izjavi. I razumem je i ne razumem. Ipak, moram da primetim da je njen diplomatski stav za svaku pohvalu. Kad uzmemo u obzir kako ostatak srpskog političkog vrha komentariše reku ljutih i uvređenih građana koja subotom teče ulicama Beograda.

Dalje. Bila je više puta prozivana gospođa ministarka Kuburović zato što je najavila „obilne izmene krivičnog zakona“. Nekima je izabrani pridev izazivao smeh. Meni nije. Naprotiv, obradovao me je. To je bilo kao kad u punoj sali sivih odela evropskih zvaničnika zablista crveni sako gospođe Angele Merkel. Dah svežine i kreativnosti! Promolio se iza suvoparnog pravničkog diskursa (koji prepoznajem samo po tome što u navali rečenica prestajem da razumem i ono što razumem i ono što ne razumem, da se poslužim mudrošću gorecitirane ministarke) poetski zračak. Zavirila sam u RMS i, gle čuda, uz malo jezičke otvorenosti, gospođi Kuburović nema šta da se zameri. Ne samo da nije promašila pridev (ili jedan sonant) nego je to najzanimljivije od svega što je ikada izjavila.

Slede pretnje. Nemoguće je citirati sadržaj pisma koje je stiglo na adresu N1. Ne samo zato što bi mi pojelo sav preostali prostor, nego i zato što je sadržaj toliko pravopisno zapušten da ga ne bi oprao tim lektora. Srećom, pisac je pronađen i nadam se da će mu biti kao dodatna kazna oduzeta olovka pa da više ne širi jezičku nehigijenu. Da, jasno je bilo da je vremešan. Pominje unuke, guta slova i slogove, a nervozno ispisani redovi ulubljeni su pri sredini, kao da se muče da izdrže do ivice strane.

Na Tviteru je osvanula pretnja (ili obećanje, kako ja radije vidim tvit) da bi novinare Danasa trebalo proterati iz Srbije. Iako se smatram tek dopisnim članom Danasa, srce mi je zaigralo. Hvala vam, prijatelju, rado ću iz Srbije. Evo, proterajte me u neku civilizovanu zemlju da svi budemo zadovoljni.

Inače, u vezi s Tviterom. Lepo je što postoji tako demokratski medij i što svi mogu da pišu šta im padne na pamet. Nevolja je što drugi te tvitove čitaju.