Lečenje entuzijazma Čehovom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I kada ne ne pogodi "u sridu" sa analizom utakmice, tekstovi ove dame su lek za dušu. Kad dama zna, zna!

2. U Čehovljevim dramama nema klasične dramske priče, ali ona i nije neophodna jer Čehovu nisu potrebni dramatični događaji, oštro izdvojeni od svakodevnih zbivanja u životu. Njemu su potrebni dramatični događaji, ali uronjeni u nedramatična, svakodnevna zbivanja. Interesuje ga, pre svega, odnos između te dve vrste događaja i ono što se dobija njihovim neprestanim sučeljavanjem. Govorio je da se ljudi u životu ne vešaju, ne izjavljuju ljubav i ne govore patetične stvari svakog trenutka, već jedu, piju i govore gluposti. Potrebno je da se sve to vidi na sceni.

   Ljubavni odnosi među junacima Čehovljevog Galeba junake ne grupišu u parove, već u trouglove: Trepljev, Nina, Trigorin; Arkadina, Trigorin, Nina; Trepljev, Maša, Medvedenko; Šamrajev, Polina, Dorn. Ovi trouglovi prikazuju različite odnose beznadežnih ljubavi i zatvorenost života glavnih junaka. Svi su obavijeni osećanjem promašenosti i čežnjom za neostvarenim idealom.

3. Sunovrat i smrt ubijenog galeba predstavljaju budući život Nine Zarečne i kraj života Konstantina Gavriloviča Trepljeva. Kasnije, galeb će se javljati u prećutno duboko nesrećnim pismima Nine Zarečne umesto njenog potpisa, da bi na kraju svojim skamenjenim životom bio lažno zaboravljen od strane onog koji je sam naredio njegovo prepariranje.
   Ljubavni trouglovi se raspadaju, neodrživim ih čine nezadovoljstvo u sebe same, neostvarenost, neuzvraćena osećanja i kompleksi, kao i emotivna labilnost i nesklad između želja i mogućnosti (Trepljev, Maša, Nina); a sa druge strane – prevelika okrenutost ka sebi samima (Arkadina, Trigorin).

4. Čehov je bio lekar i svoja zapažanja o despotskoj kulturnoj matrici pretočio je u književnost. Umesto građanske kulturne matrice zapadnih gradova koje su potsticale učenje, znanja, sposobnosti, talente, konkurenciju, iskustvo, socijalizaciju, međusobno poverenja između građana (u bilo čemu – "izbor po srodnosti" – od umetnika, naučnika, zanatlije….do zelenaša i ganstera!), umesto zajedničkih poduhvata koji vode nekom zacrtanom cilju, umesto kreiranja svoje budućnosti, Čehov je u provincijama Rusije zatekao sve suprotno od rečenog, zatekao je negativnim emocijama "uspavanu" intelektualnu elitu, samoparališuću, gde niko nikome ništa nije verovao, gde su se sve akcije ljudi završavale "statikom" (mirovanjem). Monolozi njegovih junaka ("Tri sestre", "Višljik", "Uka Vanja", "Paviljon br:6"…) otkrivaju nam saznanja tih ljudi o "nemogućnosti da se u budućnosti dogodi bilo šta dobro" tj. na "osuđenost na besmislen način života", kao i "nemogućnost da se bilo šta promeni". Ukratko da je poživeo Čehov (44.g.) bi i eksplicitno napisao: Despotski sistem je onaj gde je društvo žrtva apsolutnog neporecivog autoriteta vlasti. Svaka dinamika društva je štetna, opasna, za očuvanje despotskog autoriteta.

5. Zbunjuje Vas sizofrenost zemlje u kojoj zivimo.

6. Mozda je energija vaterpolista upravo ono sto cini razliku izmedju nastavljanja i odustajanja . Ma koliko je, kada i gde tesko.