Lojalnost u doba muljanja

Šetam se po rivalskim prodavnicama i bez griže savesti kupujem i tamo i ovde. Od lojalnosti nema ništa. To znamo i ja i devojke koje mi upisuju ime na prazan pravougaonik tanke plastike onog trenutka kad privučena korišću prihvatim da se nazovem članom njihove „porodice“.

Kad oni koji su u braku pokušavaju da objasne svoj odnos sa partnerom, obično to čine sintagmom „interesna zajednica“.

Ne govore dalje, ipak često se ispostavlja da to preduzeće, u čijoj pravnoj službi dremaju njihovi ugovori o pripadnosti, izjedaju razne muke, pa da njihove temelje urušavaju nesmotreno izgovorena obećanja i neutemeljena vera u kolegu. Onda, ako bolje pogledate, ta je interesna zajednica skromnog potencijala, te od interesa često ostaje samo fantazija. A kad se istopi iluzija o dobitku, hrana se potraži na drugim mestima. Takoreći, glad ne bira.

Oprostite mi, venčani, ali kartice koje slažemo po novčanicima podsećaju me na vaše bračne ugovore. I to me ne bi zanimalo da svi odnosi nisu pomalo počeli da liče na takve veze, te se pitam da li ste zarazu preneli na sve strane ili je vaš ugovor pojela ala ljudske pohlepe savršeno manifestovana u svakom deliću društva.

Čini mi se da je nekad bilo drugačije. Kada su se pojavili kartonski ugovori o pripadnosti grupi, imala sam tiho osećanje radosti što pripadam Klubu čitalaca Platoa (ukoliko se tako zvao status), recimo…

Bez razmišljanja sam ulazila samo u njihove knjižare i kupovala knjige. Vremena su se promenila, sad svako od nas vara bar pomalo, to je postao standard. Varaju oni nas lažnim sniženjima, varamo mi njih lažnom lojalnošću. Kao u braku, valjda, odanost ostaje u jezičkoj sferi.

Izvan nje, jedinstven mehanizam za sve: muljanje. Nažalost, izmiče nam pritom da taj princip pojačava usamljenost. Naizgled imamo obilje, suštinski gubimo odnos prema važnim vrednostima. Na svim poljima. Ako izgubimo poverenje pa stokujemo partnera koji ima zaključane poruke, da li je neobično što se presreću mejlovi kad želimo da zavirimo u namere suprotnog tabora?

Živimo u glibu svake vrste, korektnost i otmenost su zbrisale glavom bez obzira, paranoja vulgaris je naše uobičajeno stanje, onda uhođenje postaje očekivan odgovor.

Pun novčanik kartica ima posredne veze sa našom socijalnom anamnezom. Ne mislim samo srpskom, mislim opštom. Nažalost, jer od nje ne može da se pobegne avionom.