Jedino gore od 35 stepeni bez klime su rodbinske obaveze na 35 stepeni bez klime.
U rasponu od 150 km. Dakle, bila sam prinuđena da se vučem krajem leta kroz manje gradove Srbije. Sa te kraće turneje ponela sam dva jaka utiska.
Prvi je prilično patrijarhalno obojen. Lepa je Srbija, glasi on. Nebo je veliko, pokriva svojom snažnom plavom dve boje predela. Žute ravnice pod klasjem koje sunce prži i zelene delove pejzaža, livade, brda i šume. Bilo je pusto na lokalnim putevima. Ugrejan asfalt je titrao i uranjao u nebo na horizontu, podizao se, spuštao… vodio nas kroz tunele od četinara…
Veče sam sačekala u Petrovcu na Mlavi. Otišla do Mlave, obišla Đuru Jakšića pa krenula po bočnim ulicama. Prvo tiho, onda sve glasnije čula se muzika. Iznenađenje! Tom Vejts lajv? Ne, zvučalo je bolje, mnogo bolje od njega. Glas u isto vreme grub i topao, raspukla usna harmonika, prodorna, snažna. Kristalna slajd-gitara…
Dok sam se približavala dvorištu u kom je bila svirka, pred očima mi je bio matori afroamerički bluzer preko čijih se glasnih žica izmučenih duvanom vukao težak glas. Greška… Na bini je stajao bend za koji nisam ranije čula, a pevač je, ispostavilo se, zgodan dasa. Beogradski LOUP GAROU…
Malo su neharmonično dizajnirani, ali sve ostalo je fantastično. Zvuče uvežbano, kompaktno. Usna harmonika se potpuno koristi pa ide i preko pevačkih partija. Slajd-gitara zacvili pa se vrati u topao pomalo opskurni mod. Bubanj i bas daju čvrstinu, istovremeno i slobodu. Polumrak i dim bordelskog ambijenta u američkom predgrađu, sve vreme sam osećala takvu atmosferu. Ima patosa u njihovom zvuku. Najsnažnije su na mene delovali neverovatan glas pevača i usna harmonika koja nekad pređe prag, kao da zakrči. I to što u prvom taktu zavedu, povuku u mračni svet o kom sviraju, liričan i mističan.
Nažalost, prvu pesmu sam propustila, ali ostale sam čula. Pitala sam jednog člana benda kad su završili s koje su planete pali i otkud oni, pobogu, tu… Kaže, ovo im je tek drugi nastup (prvo leto), dugo i strpljivo su se tražili, konačno sastali i evo… napravili čudo…
Moj drugi jak utisak, LOUP GAROU na Mlavi crnoj kao mastilo, pod punim mesecom koji se prelama preko prirodne kaskade reke. Odlično su se uklopili, bluz i taj mesec koji nam je sijao nad glavama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
