Milionče

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Apsutno se slazem. Restorani i kafici svugde u svetu gde je zabranjeno pusenje i zatvorenim prostorijama i dalje postoje i posluju bez problema. I onda kada pusaci obole od raka pluca ili hronicne opstruktivne bolesti i opterete zdravstveni sistem dizu kuku i motiku na Dr. Grujicic sugerirajuci joj “prvi sredi zdravstvo pa onda da se bavi pusenjem i pusacina” . Uz to nas jos i ubedjunu da je zivot bez pusenja dosadan i sterilan. Koje licenerstvo.

2. Atorka teksta spada u retke novinare koja se usudila da „turi prst u oko“ mnogim: od vasnika ugostiteljskih objekata, do pusacke armije koja svoju naviku svrstava u vrhunska ljudska prava, ako ih neko „ugrozava“. Kao nepusac, od jeseni do proleca ne ulazim (ako bas ne moram) u restorane i kafice jer mi duvanski dim smeta. Prica o podeljenim prostorima i sl. obicno je zamajavanje i svesno izigravanje zakona. To niko i ne kontrolise, jer, zaboga, ugostitelji ce imati gubitke zbog pada prometa. To se, medjutim, u celom svetu pokazalo kao lazni argument. Tamo se u kaficima ne pusi, a ko zeli, izadje napolje (cak i zimi), i niko se ne uznemirava, a kafedzije, najmanje. Dobar primer je Britanija, gde se posle kraceg kukanja sve lepo zavrsilo, i sve funkcionise kao i pre. U Kaliforniji (gde je u restoranima pusenje, naravno, zabranjeno), za rezervaciju stola moras da se javis par dana ranije. Dakle, restorani su puni jer zabrana pusenja na promet ocigledno ne utice. Tehnika pusaca je ista, posle obroka, sa casom u ruci izadju napolje i puse. Kod nas je sve, navodno, posebno. Kod nas to „ne bi moglo“ jer smo kaobajagi specificni. Jesmo, samo u tome sto zakone niko ne postuje, niti proverava njihovu primenu. Kazne bi tu bile lekovite, ali sve se zavrsava preko poznanstava, i malo ko je prijavljen, a jos manje osudjen da plati kaznu.
   Zalosno je sto se cak i u bolnicama, po kancelarijama pusi, a o radnom okruzenju, generalno, da ne govorimo. Sve u svemu, nepusaci su ovde terorisani, drzavu bas briga. Daj boze da ce se uskoro nesto promeniti, mada bi bilo neophodno.

3. Podržavam zabranu pušenja, jedva čekam njeno sprovođenje u praksi kao konačnu normalizaciju života nepušača!

4. ma to je prava stvar samo „turi prst u oko“