Nagrada za sve ili kako mi drago

Ono u šta sam sigurna čitajući obrazloženje, koje, rekla bih, nije obrazloženje nego proklamacija, jeste da sistem u proceni škripi. Nadala sam se nekom razboritijem mehanizmu od taktike Dare Bubamare: ne dopada mi se, ili ne radi me dovoljno. Pritom, umesto jasnih razloga koji objašnjavaju zašto predstava nije dobra, fokus se seli na žiri: mi smo stručni i kvalifikovani, mnogo smo radili i razmišljali te doneli ovu odluku. Pa… zato ste tu, da razmišljate i radite… Da niste stručni niko vas ništa ne bi pitao.

Osim autoriteta koji daje težinu odluci, nešto kao „potpisao Josip Broz“, možda bi stručni žiri, a ovde ne mislim samo na ekipu iz Novosadskog rijalitija, trebalo svoju kompetenciju da dokaže i time što bi seo pa trezan, pod punom odgovornošću napisao pokoju reč o pojedinačnim delima ili umetnicima kojima sudi. Bilo bi, u najmanju ruku, ozbiljno. Prašina se digla oko Sterijinog pozorja, ali virus hirovitog presuđivanja svakog ko se smesti u kulturno-umetnički konzilijum opšte je mesto svih žiriranja. Izašli su rezultati za sledeću izlagačku sezonu u Galeriji Kolarčeve zadužbine. Zašto je ko izabran, zašto su ostali odbijeni, nikad nećemo saznati.

U vezi s tim, ne bi bilo loše da se napravi metažiriranje, dakle, da se ustanovi evaluacija žirija… Neko nezavisno telo (mada nezavisnih nema) sedi, promatra žiri, čita zapisnike i daje ocene.

Dalje i meni najzanimljivije. Predsednik složnog žirija gospodin Manojlović kaže da su predstave loše (a pozorište u padu), da nijedna ne zaslužuje nagradu, međutim jedna od dve nagrade je upravo ona dodeljena svim učesnicima. To me veoma zbunjuje. Ako su svi jednako loši, jer zapravo je pouka ta, onda valjda niko ne dobija nagradu, posebno ne svi. Ovo mi izgleda kao suviše jeftina i arogantna manipulacija visokokvalifikovanog stručnog kulturnog kruga.

Da ne ispadne kako samo kritikujem, s radošću mogu da izjavim da sam punih par minuta gledala tek puštenu u rad muzičku fontanu, još uvek na mute modu. Pa… fino. Bravo! Istina, izgleda kao izašla iz laboratorije profesora Baltazara… Nekako se ne uklapa u okoliš… Doduše, možda je namera da se sve okolo sruši pa da se pusti da sedi i lepi tako raspusna i bujna. Mogli bi i prolaznici da se preusmere u manje elitne zone, smrknuti su i loše uklapaju boje. Ruže ugled kružnom toku.