Nedelja izbora

Kao sirena mi zvoni apel da sloga nudi energiju koja vodi ka blagostanju ili u bolje sutra, recimo. Videćemo…

Možda je to romantično, ali samo u zajedništvu vidim rešenje. A situacija zahteva rešenje, neko rešenje koje može da donese hladna glava, glava koja posmatra i obrađuje informacije, glava koja nije usijana glava ili luda. Glava u koju je smešten aparat za razmišljanje, glava koja nije u torbi, već stoji na ramenima i ne planira da sa njih padne ni u blato ni u srdžbu.

Do podne sam se tog tmurnog dana pitala hoće li glave ostati cele, a od podne sam razmišljala šta nije u redu sa glavama koje su toliko podgrejane da ih vetar i kiša nisu doveli do prihvatljive temperature. Morala je da padne neka kap krvi, bar sa razbijene usne.

U nedelju smo, ignorišući preporuku da mir i stabilnost ne dolaze preko sile, krenuli ponovo na otimanje. Naravno, zanimljivo bi bio zapitati se šta se otimalo, šta se kralo. Zar nije poznato i više puta potvrđeno u praksi da teror ne može beskonačno da se trpi, da batina ima dva kraja ili da ni para ni ucena ne vrte dugo.

Nedelja izbora donela mi je, kako se vidi, ne samo glavobolju već i ozbiljan unutarnji konflikt. Treba li izljubiti voljene pa se odmetnuti, kao u onoj pesmi o nedelji koju su, kako kaže Saša Ilić, pevali vojnici i koja nam je markirala deo mladosti? Otići? Ne u rat gde ide lirski subjekt, ili oni subjekti koji su pesmu pod prinudom slušali jer je odzvanjala po peronima, već od rata jer nam ga je dosta, rata svih vrsta, čak i ovih dnevnih na koje smo, nažalost, navikli. Dosta je rata rečima, rata idejama, rata podmetanjima.

Sa svojim biračkim mestom nisam imala problema, sve je manje-više funkcionisalo dobro, ali mi je teško bilo da gledam besmislenu igru iznurivanja u koju su bili ugurani birači na nekim drugim punktovima za glasanje.

Nismo mi samo otišli udesno, mi smo zastranili. Realnost, to je najvažniji korektor, a realnost nije moguće ni potplatiti, ni prebiti, čak ni prevariti šibicerski ili perfidno. Realnost će uvek pobediti zato je nužno prihvatiti je što pre, bez pretnji i batina.