Tema formata s vremena na vreme dođe mi u fokus. Povezana je sa konceptom granice pa je, budući da sam opsednuta pitanjem gde su granice i koji im je zadatak, logično da mislim o tome šta je unutar određenog prostora, šta ostaje izvan i gde leži sloboda.
U slikarstvu me centralno postavljen motiv odbija, a objekat koji izlazi iz formata budi mi nelagodu. Imam potrebu da ga uguram u ramove.Od malih formata odustajem odmah, dok me veliki formati uvlače u sebe. Kad postoji, neka bude preterano, kažu umetnici raznih grana.
Išla sam do Novog Sada da pogledam izložbu Jelene Bulajić. Dva monumentalna portreta su me usisala u sebe. Sve je besprekorno. Kosa koju je vazduh podigao i malo uvio, bore koje su izlavirale platno, oči koje samo što nisu pustile suzu, tek iznikla brada mladića, itd. Fotografija koja to nije.
Prvom utisku ne mogu da se otmem, lice starice u superneprirodnoj veličini zaustavilo mi je dah. Doslovno, ma kako otrcano zvučalo. Pročitala sam u katalogu da je belina njenih radova „plamena“. Moglo bi se reći.
Kao potopljeni u varikinu pa preživeli, njeni modeli ćute ne zato što su nacrtani već zato što izgledaju kao da nemaju šta da kažu, slika govori sve. Bila sam fascinirana. Koža izgleda kao koža, kosa kao kosa, usne kao da su prave samo gledane preko aplikacije koja im oduzima boju.
Dve su me stvari navele da na portrete gledam drugačije. Prvo je osećanje nelagode zato što stojim ispred zaprepašćujuće velikog lica žene koja je možda preminula. Ako nije, život ne piše romane, žao mi je što moram da primetim, ali uskoro će. Upalila mi se crvena lampica: granica! Pritešnjeni smo neprestanim upozoravanjem na okvire, ovde vremenske.
Posle talasa neprijatnosti zbog suočavanja sa onim na šta ne volimo da mislimo, pretpostavljam i da bih pobegla od ljutnje što smo konačni (tačnije, što sam konačna), javilo se pitanje da li moja fasciniranost i čak telesna reakcija na Jelenina dva platna dolazi od formata. Možda. Ogromna „plameno“ bela platna nas gutaju. Ne dozvoljavaju da bilo šta osim lica stane u vidno polje, napadaju nas, daju nam uveličavajuće ogledalo: ovo si ti, kaže izborana starica i umrećeš. Ovo si ti, kaže mladić čija je tuga jaka: mlada si i nisi u stanju da budeš srećna.
Saznala sam da umetnica projektuje fotografije na platno kad slika. To mi je smanjilo fasciniranost veštinom, ali ostala je fasciniranost formatom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
