Gledala sam gospođu Brankicu Janković na RTS-u. Vraćala i gledala i vraćala i gledala i ne znam šta sam čula…
„Državni organ, dalja senzibilizacija, detaljna analiza, studije slučaja, društveni akteri i akademska zajednica…“ Naravno i „prioritet“. Čak su se i „naša deca“ u tu temu smestila.
Reči, reči, reči, što bi rekao danski kraljević.
Šta sam htela da čujem?
Možda: nasilnik je momentalno ispitan, pritvoren, čeka suđenje i ne piše mu se dobro, a policajcima se sprema suspenzija (ne izvinjenje ako se ustanovi da su postupili kako u tvitu piše, ne izvinjenje, ne izvinjenje, jer mi je dosta reči).
Svakako nisam želela ponovo da slušam o senzibilisanju (jer ne uspeva), o patrijarhatu, matricama, radnim grupama, državnim službenicima i kako oni imaju loše dane, kako su ljudi i kako im treba uzvikivati imena jer ih depersonalizujemo.
OK, dajte imena onih koji su devojku u Milana Rakića poslali napolje bez prijave, uz savet da ide kući i zaboravi.
Dajte imena kako ih ne bih depersonalno verbalno prozivala!
Da, nije ni lako ni lepo izgovarati: Dođavola, vi, državni službenici u uniformama kojima bi trebalo da verujemo!
„Tabu je pao“, tako je gospođa Janković počela svoj nastup.
Zvuči, zvuči…
Kako je užasno naporno živeti u tom marketinškom zagađenju.
Teror parolama, to je srpski jezički univerzum, teror parolama.
Gde god se okrenem slušam fraze koje zvuče, svi samo govore, neprestano govore, neumorno, iz njihovih usta teku reči, bujice, lavine reči spakovanih u reklamne slogane i parole.
Osuđujemo nasilje, nasilju treba stati na put, nasilje je nedopustivo, nema razloga da se žene stide nasilja…
Nasilnici će se u budućnosti preispitati pre nego što posegnu za nasiljem, jer su žene progovorile.
Tako kaže poverenica.
Da, baš se tresu zlostavljači od karaktera na Tviteru.
Jel stvarno nije jasno da bez vrlo ozbiljnih kazni nema promene?
Bez rigoroznih kazni.
Šta sam još neobično čula od gospođe Janković u tom jutarnjem čitanju štampe?
Najgore je što može da doživi žrtva to da u stanici policije neko bez emocija popuni prijavu nasilja, da ne ponudi svoj ljudski deo.
U vraćanju i gledanju, vraćanju i gledanju ovo mi je svaki put zazvonilo.
To je problem: normalizujemo nasilje.
Ne, nije najgore što može da se dogodi žrtvi da u policiji „državni depersonalizovani službenici“ popune prijavu ne nudeći razumevanje, najgore je da je pošalju kući i kažu joj da zaboravi.
To je takođe nasilje, nasilje na nasilje. To poverenica ne vidi?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
