U poslednjoj epizodi popularnog serijala koji daje prostor mladim pevačkim nadama i ima ogromnu gledanost, a čije izvođenje potpisuje Željko Mitrović, nastupio je momak iz Zaječara.
Rekla bih da je kao pao s Marsa izabrao da otpeva pesmu Divljih jagoda. Kao da je želeo sebe da isključi iz daljeg takmičenja, jer u žiriju pred kojim je pevao nema mnogo sluha za sličnu muziku. OK, njegova stvar. Ono što mi je bilo zanimljivo jesu dva komentara posle pesme. Zorica Brunclik je malo hvalila, malo kudila, ali zaključila da će glasati prema novom kriterijumu koji nema veze s pevanjem.
Dok je gospođa Bubamara rekla da joj se nije dopao izbor pesama, te da je Motori nisu dotakli.
Interesantno, dovedete ljude da pevaju, date im mikrofon, pustite im muziku i onda merite prema nepoznatim merilima. Pritom je uspeh u veštini zbog koje su došli irelevantan i ne utiče na ocenu. Po redu sleva nadesno treća članica žirija, gospođa Brunclik, nije otkrila šta je presudilo da glas dodeli jednom od dvojice takmičara: autfit, mejkap, frizura, kilaža…
Slično je i sa kriterijumom gospođe Bubamare. Ne dopada joj se izbor pesama. Momak nije pravio antologiju ex-Yu poezije nego je pevao. Valjda postoje neki validniji kriterijum od „ne dopada mi se“. Ne znam kako su se osećali mladi pevači, ali mene je žiri zbunio. Istina, možda mu je to neka tajna uloga, da zbunjuje pa tako održava potreban nivo nervoze i samoispitivanja: da li su oni bezobrazni ili sam ja nešto loše povezala?
Ne znam u kom trenutku u razvoju naše civilizacije je došlo do takvog čudnog obrta: argument „ne dopada mi se“ postao je vrhunski kriterijum prema kome se na nekoj apstraktnoj horizontali ređaju pojave/pojmovi/koncepti. I prema kome se postupa. To nije naivno, jer „ne dopada mi se“ logika kad se nađe u inventaru argumenata kod onih kod kojih se prethodno našla vlast (moć), možete da ostanete bez uličnih umetnina ili krova nad glavom recimo. „Ne dopada mi se. Ruši!“ Ili: „Ne dopada mi se. Prekreči!“
I pozitivna varijanta istog argumenta jednako je loša. „Dopada mi se. Gradi!“ Ili još gore: „Dopada mi se. Gradi narednih trideset godina!“ Moguća je, takođe, kombinacija oba pola istog koncepta: „Meni se dopada. Kome se ne dopada, nek ne gleda!“
Ako se ne uspostavi razumniji način procene, život ćemo živeti sa vizuelnim i mentalnim štitnicima od ideja koje se dopadaju Bubamarinim sledbenicima. Da iskoristim prostor za favorizovanje svojih impresionističkih procena: to mi se ne dopada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
