Pojedine jedinice slenga su neobično zanimljive i navedu nas na razmišljanje, predstave se kao zagonetka čije rešenje imamo potrebu da otkrijemo. Recimo, pre neko veče je stariji tinejdžer u autobusu insistirao preko telefona na imenici „gajba“ u značenju stan. Od Makedonske do Mašinskog fakulteta.

Otkud baš „gajba“ od tolikih kontejnera za smeštaj koji stoje oko nas? Plastični prostor za odlaganje staklenih flaša ili drvena/ plastična ambalaža za skladištenje i prenos robe, pitanje je šta je poslužilo jezičkom kreativcu da upravo gajbu prebaci iz robnog u arhitektonski okvir. Zajedničko flašama modularno poređanim u prostor za njih predviđen i glavicama kupusa natrpanim u plitku poroznu posudu je „grupa“. U prvom slučaju, međutim, svaka flaša ima svoj prostor, svoju ćeliju, a u drugom slučaju, roba je na gomili, nabacana bez reda.

Ne znam šta je motivisalo nastanak ove metafore, zajedništvo (uređeno ili neuređeno) ili možda funkcija. A funkcija je boravište. Flaše borave u gajbi, kao i glavice kupusa. Naravno, kao i mi u svojim stanovima, kućama, prikolicama…

Ima šanse da je po sredi i metafora po obliku. Četiri zida sobe ili stambenog prostora analogni su zidovima plastičnog kontejnera. Takođe, naslagane jedna na drugu, gajbe podsećaju na novobeogradske blokove. Tu vidim vrlo logičnu motivaciju za metaforu.

Morfosintaksički život „gajbe“ još mi je zanimljiviji. Momak iz autobusa više puta je rekao da ide „sa gajbe“, u značenju: „ide od kuće“. Ponavljao je i da je „na gajbi“ ostao vrlo kratko. Iako zbunjuju slike pokrenute izjavom: „bio sam u gajbi“, predlog „na“ čini se jednako neadekvatnim, jer stanuje se unutar nekretnine, a ne na njenoj površini, mada može da se čami na tavanu ili na krovu.

S druge strane, slaganje glagola i imenice u slengu je ovakvo: „idem gajbi“. Dativ bez predloga koristi se i u konstrukciji „idem kući“. Takođe, u napred navedenom primeru, iako je predlog drugi, padež ostaje isti, lokativ, što znači da je „gajba“ dobro uklopljena u padežni sistem. Isto se dešava i kod paralelne upotrebe oblika genitiva s predlogom: „sa gajbe“ prema „od kuće“, „iz stana“.

Najčudnije od svega mi je to što „gajba“ stoji u neformalnoj komunikaciji već decenijama i nije „aut“. Primera radi, koristio je nekada davno i moj ujak, koji je bio superkul dasa, a koriste je i danas urbani klinci. Verovatno toliko dobro opisuje naš stambeni kutak da nijedna druga metafora ne može da je pregazi. Što nije baš afirmativno, naprotiv.