O studentima, rektorima i diplomama

Međutim, nije samo u pitanju guranje kandidata koji upotpunjuje sliku Srbije kao države Crvene zvezde (zar je ova zemlja nešto drugo?) nego i podzemnog natezanja konopa gde rektorku koja sa sebe skida delikatnu funkciju vidim kao izmanipulisanu figuru.

Profesorka Popović je, možda, izvrsna profesorka, možda se pokazala kao izvrsna rektorka, možda bi progurala Univerzitet u Beogradu na neko više mesto famozne Šangajske liste, ali je zalutala u cirkus nespremna na tačku s lavovima.

Dok je branila čast doktorske titule pridružila se studentima željnim pravde i počinila hibris. Zanimljivije od te stranputice meni je pitanje iza koga je stala.

Iskustvo sa studijama govori mi da studenti nisu homogena masa sačinjena od štrebera koji sede po bibliotekama i vredno rade na svom obrazovanju.

Retki mogu u svoju biografiju da upišu marljivo učenje.

Studiranje ume da bude muljanje, prepisivanje, manipulisanje (nekad je bilo jeftino, verujem da je sad promućurnije), smandrljavanje, zbrdazdolisanje, goustrajterisanje itd. Iskustvo nastavnika uverava me da od najranijih dana deca peku taj šibicarski zanat (u odbranu časti, trebalo bi da se pođe odatle).

Dakle, od osnovne škole, značajan procenat đaka više voli da gluvari po ćoškovima društvenih mreža nego da uči.

Stvari ne postaju bolje s godinama, naprotiv.

Razume se, osuđujem plagiranje „predmetnog“ doktorata, kao i muljanje sa svim radovima koji će jednom, valjda, doći na red za poništenje, ali se pitam iza koga je tačno stala rektorka kad je podržala studente.

Takođe, ko je od studenata stao iza nje kad joj je to trebalo, a ko je zasluge zaboravio.

Zanima me kad kažemo „studenti“ na koga tačno mislimo, šta im je u indeksima i kako se spremaju za ispite, da li oni sami pišu radove ili im pišu drugi, da li prepisuju.

Kao i druge velike zajednice, studentska je heterogena, to bi trebalo imati u vidu, a njeni časni članovi umeju da se odmetnu.

Ostaje mi posebno nejasno zašto je ministar Mali jedini čije je neakademsko ponašanje sankcionisano, ima materijala za stručnu procenu radova i etičku procenu autora onoliko, a studenti željni pravde su se povukli.

Diplome i čast Univerziteta više im nisu tema.

Naravno, ne bi oduzimanje titula promenilo ništa posebno, mogu svi oni da prepišu ponovo. U Srbiji je i tako najvažnije biti navijač (u svim nijansama značenja) pravog kluba.