Obucite Boška

Ali, kroz politiku se tokom prethodne dve nedelje provukla jedna nenametljiva nit estetike muških modnih časopisa. I učinila je svežijom. Bar vizuelno.

Fotografije lidera Dveri pred monumentalnom zgradom Skupštine dok pognute glave, ruku naslonjenih na savijena kolena, čita sa ekrana telefona ili dok snimljen frontalno gleda tik pored objektiva izgledaju mi dovoljno dobro da u Eskvajeru predstave novu kolekciju za proleće-leto u doba korone.

Novonastali mir u duši gospodina Obradovića odlično se složio uz njegov fizički sklad. Nisam primetila ni u jednim novinama sliku koja bi posramila solidno kotiranog modela.

Poza koju je gospodin Obradović odabrao da u njoj štrajkuje na stepeništu lako može da se prihvati kao adekvatna za širi kontekstualni raspon: umorni sportista koji čeka da se uključi u igru, zabrinuti umetnik pred početak rada na novom projektu za Bijenale u Veneciji (zašto da ne), matematičar nadomak rešenja nekog kompleksnog zadatka ili književnik koji smišlja kraj velikog dela.

Pa i vizuelno interesantan političar koji štrajkuje glađu i unapređuje sebe i svet u hodu.

Samo bi mu trebalo menjati autfit. Kao ono nekad kada smo oblačili 2D devojčice iz Zabavnika ili 3D Barbike i Kenove.7

Da ne ispadnem neozbiljna stavljanjem akcenta na vizuelni identitet osnivača Srpskog pokreta Dveri pred toliko ozbiljnom temom kao što je svesno narušavanje zdravlja u ime svih nas (podsetiću da je jedna od tema na početku pandemije bio dekolte doktorke iz Kriznog štaba, pa računam ako može u jeku po život opasne srpske epizode da se komentariše dekolte, može, u istina delikatnom političkom momentu, da se kaže par reči o atletskoj pojavi političara i profesora srpskog), pročitala sam 11 zaključaka za 11 dana i ozbiljno razmislila o svakom zaključku pojedinačno.

Sa stavovima gospodina Obradovića slažem se u nekoliko stavki.

S mržnjom svakako moramo nešto uraditi (ako je za čišćenje od tog teškog osećanja potrebno izgubiti 7-8 kg, onda svi kolektivno na strogi post!).

Takođe, moramo prevazići podele, naučiti da razgovaramo… Zatim, neophodni su nam dijalog, uvažavanje Drugog i sloboda…

Oprezno, kaže autor 11 zaključaka. Slažem se.

Oprezno, odgovorno i ozbiljno. Međutim, pošto mislim da nema govora da se sklope želje i realnost, da se osvestimo i uvidimo da dok govorimo o jednakosti i pravu na izbor u istoj rečenici vređamo preko plota, vraćam se na fotografije Boška Obradovića i pozivam ostale političare da ako već moramo da ih gledamo jer su zaposeli medije, neka se potrude da smršaju i poziraju kvalitetnije.